Vodeći se pretpostavkama David Meerman Scott-a da je davnih dana, jedini način oglašavanja bilo tradicionalno oglašavanje – masovni marketing (koje nije bilo ciljano) u novinama, časopisima, na radiju i televiziji ili preko direktne pošte, došao sam do zaključka da  je preko tih medija bilo vrlo teško ciljati određene kupce i slati im poruke prilagođene njihovim željama i potrebama.

Tradicionalno  oglašavanje ima smisla za neke kompanije i proizvode, iako ne toliko kao ranije. Momci koji gledaju ligu šampiona ili našu fudbalsku reprezentaciju npr. piju mnogo piva, te verovatno ima smisla što se Apatinska pivara ( jer muškarci znaju zašto) ili pivara Čelarevo ( ili jesi ili nisi) oglašavaju tokom prenosa utakmica jer ciljaju masovno tržište.

Svrsishodno se i oglašavati u stručnim publikacijama. Ako kompanija npr. proizvodi podne obloge Sintelon- Tarkett onda bi verovatno trebali  da se oglašavaju u časopisu Podovi jer će tako dopreti do kompanija ili lica koji se spremaju da preurede enterijer i naravno promene podove. Ukoliko vodite lokalnu agenciju za nekretnine u malom gradu možda ima smisla poslati direktnu poštu svim vlasnicima nekretnina ali tako nećete dopreti do ljudi koji ne žive u vašem gradu ali nameravaju da se tu dosele.

U svakom slučaju, za hiljade ostalih kompanija, organizacija, za sve one koji su profesionalci u svojim oblastima, umetnici, muzičari, koji rade u neprofitnim organizacijama, lokalnim kompanijama koje se bave pružanjem usluga ili u preduzećima koji proizvode robu namenjenu malim tržišnim nišama, tradicionalno oglašavanje je toliko široko i neekonomično da jednostavno nema efekta. Nastavak