Vodeći se pretpostavkama David Meerman Scott-a da je davnih dana, jedini način oglašavanja bilo tradicionalno oglašavanje – masovni marketing (koje nije bilo ciljano) u novinama, časopisima, na radiju i televiziji ili preko direktne pošte, došao sam do zaključka da  je preko tih medija bilo vrlo teško ciljati određene kupce i slati im poruke prilagođene njihovim željama i potrebama.

Tradicionalno  oglašavanje ima smisla za neke kompanije i proizvode, iako ne toliko kao ranije. Momci koji gledaju ligu šampiona ili našu fudbalsku reprezentaciju npr. piju mnogo piva, te verovatno ima smisla što se Apatinska pivara ( jer muškarci znaju zašto) ili pivara Čelarevo ( ili jesi ili nisi) oglašavaju tokom prenosa utakmica jer ciljaju masovno tržište.

Svrsishodno se i oglašavati u stručnim publikacijama. Ako kompanija npr. proizvodi podne obloge Sintelon- Tarkett onda bi verovatno trebali  da se oglašavaju u časopisu Podovi jer će tako dopreti do kompanija ili lica koji se spremaju da preurede enterijer i naravno promene podove. Ukoliko vodite lokalnu agenciju za nekretnine u malom gradu možda ima smisla poslati direktnu poštu svim vlasnicima nekretnina ali tako nećete dopreti do ljudi koji ne žive u vašem gradu ali nameravaju da se tu dosele.

U svakom slučaju, za hiljade ostalih kompanija, organizacija, za sve one koji su profesionalci u svojim oblastima, umetnici, muzičari, koji rade u neprofitnim organizacijama, lokalnim kompanijama koje se bave pružanjem usluga ili u preduzećima koji proizvode robu namenjenu malim tržišnim nišama, tradicionalno oglašavanje je toliko široko i neekonomično da jednostavno nema efekta. Nastavak

Mnoge snage menjanju svetsku ekonomiju, uključujući tehnologiju, globalizaciju, ekologiju i druge.

Činjenica je da današnja ekonomija zahteva mešavinu teorije i prakse, stare i nove ekonomije. Kompanije moraju zadržati  većinu veština i praksi koje su u prošlosti značile uspeh. Ali, takođe će morati usvajati nove sposobnosti i veštine ako žele rast i biti uspešne u novom okruženju.

E-poslovanje uključuje svu elektronsku razmenu podataka, unutar ili između kompanija i potrošača.

E-marketing, nastojanje kompanije da obaveštava, oglašava i prodaje usluge i proizvode putem Interneta.

Glavne snage, koje oblikuju novo Internet okruženje, nalaze se u samim osnovama Internet doba:

• Digitalizacija i povezanost
• Naglo širenje Interneta
• Nove vrste posrednika
• Prilagođavanje potrošačima i željama potrošača
  

Nastavak

Trend koji je rezultat promena koje karakteriše evolucija marketinga od masovnog ka ciljnom, od tradicionalnog  prema odnosima zasnovanog marketinga (Relationship marketing), od off-line do on-line marketinga.

Ostvarivanje kompanijskih ciljeva (ekonomskih i komunikacionih) integralno marketing komuniciranje doprinosi obuhvatanjem svih marketing komunikacionih instrumenata kako bi ciljni auditorijum (publika) dobio konzistentnu, persuazivnu poruku. Suština je da poruka bude pažljivo koordinirana kako bi se ostvarila jedinstvena, jednostavna i podsticajna priča. Radi se o sposobnosti komuniciranja da se proizvod shvati na način kako to vidi potrošač.

Pretpostavke koncepta integrisanog marketing komuniciranja:*

Trend opadanja uticaja i kredibiliteta poruka, nastao je usled hiperprodukcije i pretrpanosti potrošača porukama što je dovelo do smanjenja verodostojnosti poruka.

Trend razvoja database marketinga, doveo je do snažne primene računara i izgradnje baza podataka u kojima se nalaze niz informacija o potrošačima (ime, navike u kupovini, kreditna sposobnost, medijske preferencije, demografske i psihološke karakteristike i dr.).

Trend nastanka interaktivnog odnosa (Internet potrošača) sa komunikatorom. Za razliku od nekadašnjih pravila, kada se marketing oslanjao na tehniku uznemiravanja radi slanja poruke namenjene masovnoj publici, današnji potrošači na Internetu sami tragaju za odgovarajućim proizvodima ili uslugama koji će zadovoljiti njihove jedinstvene želje u tom trenutku.

Nastavak

Nova marketing paradigma koja se odnosi na isticanje online pristupa i na izvestan način potiskivanje tradicionalnog (off line) marketinga. Suština promene nove paradigme najslikovitije prikazuje komparacija suštine masovnog, direktnog i online marketinga. [1]

Naime, pretpostavka masovnog marketinga je postojanje masovnog tržišta. Do korisnika se dolazi masovnim medijima (TV, radio, štampa). Direktni marketing zahteva dobro definisanu ciljnu publiku. Do korisnika se dolazi npr. adresama iz baze podataka.

Online marketing je usmeren na individue. Njegovu suštinu čini usmerenost na masu individua umesto na masu tržišta. Kompanije su dugo vremena shvatale korisnike kao masovni proizvod kojeg je moguće supstituirati. U online pristupu se to menja i korisnik postaje „vrednost“. Oni nisu tipični korisnici (potrošači) već su korisnici koji imaju izgrađen sopstveni stil.

Nastavak

Sredinom oktobra novi program Vlade Srbije za subvencionisanje stambenih kredita, radi pokretanja građevinske i pratećih industrija urodio je plodom. Odmah je podigao cene stanova. Povećana tražnja za stambenim kreditima podigla je i cene stanova.

Portal Kamatica.com je analizirao prednosti i potencijalne opasnosti novih subvencionisanih stambenih kredita.

Osnovna prednost novog programa je svakako to što Vlada plaća kamatu umesto korisnika kredita do 31. oktobra 2012. godine i što nema kamate na sredstva kredita koja finansira Vlada Srbije. Takođe, u poslednjih 5 godina otplate kredita, kada korisnik otplaćuje deo sredstava koji finansira država, rata će biti značajno niža, jer se neće obračunavati kamatna stopa.

Suština razlike u odnosu na nesubvencionisane kredite je u tome što visina rate nije ujednačena tokom celokupnog perioda, već je „teži deo otplate“ koncentrisan u periodu otplate između 3. i 25. godine. Potrebno je imati u vidu da su „najteže godine otplate“ kredita, prema iskustvima drugih zemalja, baš tzv. središnje godine (između 7. i 15. godine). Nastavak