Inbound Marketing Univerzitet je besplatan program obuke i sertifikacije marketing menadžera širom sveta.

IMU je obrazovni program koji je pokrenula softverska kompanija HubSpot koja pomaže malim i srednjim preduzećima u marketingu i rastu poslovanja kroz OnLine prisustvo i Inbound Marketing. Polako, svakodnevno poslušajte ovaj besplatan OnLine program i primenite što više alatki do kojih ste došli tokom prezentacija (n)ove Internet marketing poslovne filozofije.

Inbound Marketing University Certification Program

Davno je prošlo vreme kada su marketari u organizacijama bili ne zadovoljni jer su morali da se oslanjaju isključivo na medije i skupo oglašavanje kako bi preneli svoju poruku. Mejnstrim mediji i dalje su važni ali današnji pametni marketari smišljaju privlačne poruke koje se preko Interneta šalju direktno u etar. Vrtoglavi troškovi oglašavanja kako bi se potrošači ubedili da obrate pažnju na vaš proizvod, postali su stvar prošlosti.

Slika izvor: http://blog.chinatells.com/2009/12/3841

Svi ljudi i organizacije- neprofitne organizacije, muzičke grupe, političke grupacije, kompanije, nezavisni konsultanti- imaju moć da se na Internetu uzdignu do važne pozicije.

Na novom e-tržištu ideja, organizacije naglašavaju svoju stručnost na različite načine kao što su odlične veb lokacije, podkastovi, blogovi, e-knjige i Internet saopštenja za javnost koja su usmerena na potrebe kupaca. Svi ti mediji omogućavaju organizacijama da isporuče pravu informaciju korisnicima (kupcima ) u trenutku kada su ovi najspremniji da je private.

Imamo mogućnost da stupamo u interakciju sa drugim ljudima i učestvujemo u razgovorima koje pokreći drugi  ljudi na poznatim blogovima, forumima. Sve te tehnike povezuje to što se organizacije svih vrsta ponašaju kao izdavači- prave sadržaj koji ljudi žele da konzumiraju. Organizacije stiču kredibilitet i pridobijaju lojalnost kupaca kroz sadržaj a pametni marketari sada razmišljaju i ponašaju se kao izdavači- kreiraju i i sporučuju sadržaj direktno namenjen njihovoj publici.

Razmišljajte kao izdavač

Novi model objavljivanja sadržaja na Internetu ne vrti se oko oglasne halabuke i poruka. Zasniva se na isporučivanju sadržaja kada i gde se on traži i uz to, on označava vas ili vašu organizaciju kao lidera. Kada razumete svoju publiku, ljudi koji će postati vaši kupci.

Marketari u organizacijama trebaju da prepoznaju činjenicu da su sada dobavljači informacija, te sadržajem upravljaju kao dragocenim sredstvom i sa istom brigom kao i izdavačke kuće. Jedna od najvažnijih stvari koju rade izdavači jeste to što je u njihovoj strategiji najvažniji sadržaj a zatim se usmeravaju na mehanizam i plan isporučivanja tog sadržaja.

Izdavači pažljivo određuju i definišu svoju publiku, te razmišljaju o odgovarajućem sadržaju kako bi izašli u susret potrebama publike. Izdavači uzimaju u obzir sledeća pitanja: Ko su moji čitaoci? Kako da dođem do njih? Šta ih motiviše? Koje probleme mogu da im pomognem da reše? Kako da ih istovremeno zabavim i informišem? Kakav sadržaj će ih navesti da kupe ono što imam da ponudim?

Sadržaj brendira organizaciju kao idejnog vođu, to jest onoga ko formira i usmerava javno mnjenje. Mnoge organizacije stvaraju sadržaj s namerom da ih pozicionira na tržištu kao lidera u idejama. Umesto igranja na kartu direktne prodaje, odlična veb lokacija, blog ili podkast govore svetu da ste pametni, da dobro razumete svoje tržište i da ste osoba ili organizacija s kojom bi bilo vredno poslovati. Internet sadržaj direktno doprinosi reputaciji organizacije na Internetu tako što pokazuje njenu lidersku poziciju na tržištu ideja.

Literatura: http://www.davidmeermanscott.com/books.htm

Vodeći se pretpostavkama David Meerman Scott-a da je davnih dana, jedini način oglašavanja bilo tradicionalno oglašavanje – masovni marketing (koje nije bilo ciljano) u novinama, časopisima, na radiju i televiziji ili preko direktne pošte, došao sam do zaključka da  je preko tih medija bilo vrlo teško ciljati određene kupce i slati im poruke prilagođene njihovim željama i potrebama.

Tradicionalno  oglašavanje ima smisla za neke kompanije i proizvode, iako ne toliko kao ranije. Momci koji gledaju ligu šampiona ili našu fudbalsku reprezentaciju npr. piju mnogo piva, te verovatno ima smisla što se Apatinska pivara ( jer muškarci znaju zašto) ili pivara Čelarevo ( ili jesi ili nisi) oglašavaju tokom prenosa utakmica jer ciljaju masovno tržište.

Svrsishodno se i oglašavati u stručnim publikacijama. Ako kompanija npr. proizvodi podne obloge Sintelon- Tarkett onda bi verovatno trebali  da se oglašavaju u časopisu Podovi jer će tako dopreti do kompanija ili lica koji se spremaju da preurede enterijer i naravno promene podove. Ukoliko vodite lokalnu agenciju za nekretnine u malom gradu možda ima smisla poslati direktnu poštu svim vlasnicima nekretnina ali tako nećete dopreti do ljudi koji ne žive u vašem gradu ali nameravaju da se tu dosele.

U svakom slučaju, za hiljade ostalih kompanija, organizacija, za sve one koji su profesionalci u svojim oblastima, umetnici, muzičari, koji rade u neprofitnim organizacijama, lokalnim kompanijama koje se bave pružanjem usluga ili u preduzećima koji proizvode robu namenjenu malim tržišnim nišama, tradicionalno oglašavanje je toliko široko i neekonomično da jednostavno nema efekta.

Jer kao što kaže David Meerman Scott u knjizi ‘The new rules of marketing i PR’:  Internet je stvorio neverovatne šanse da se ciljanim porukama koje koštaju desetinu budžeta za marketing, dopre do (potencijalnih) potrošača u udaljenim tržišnim nišama.

• Masovni marketing – Jednosmerni marketing zasnovan na prekidu (uznemiravanju)

Osnovna tehnika onoga što Set Godin naziva kompleksom televizijske industrije jeste uznemiravanje (eng. interruption). Sistem je bio jednostavan. Pronaći veliku tržišni nišu koja raste i u kojoj još uvek nema dominantnog igrača. Zakupiti veliku televizijsku minutažu. Oglašavanje će osigurati maloprodajnu distribuciju i prodaju. Prodaja će garantovati punu zaposlenost i generisati dobit.

Pametni preduzetnici su svu stečenu dobit ulagali u kupovinu novih minuta i stranica oglasnog prostora. To je podsticalo rast distribucije i otvaranje novih pogona (radnih mesta). Uskoro je krug bio zatvoren a stvorena je i velika profitabilna trgovačka marka (brend). U skladu sa rastom trgovačke marke, rasla je i cena koju je tržište bilo spremno da plati.

Potrošači su naučili da veruju da je sve „kao na televiziji“, odnosno da oglasna poruka garantuje kvalitet proizvoda pa su pažljivo pratili promotivne spotove za proizvode koji su ih interesovali. U ovom sistemu, kreativci u marketing agencijama smišljaju načine da prekinu ljude u svakodnevnim poslovima kako bi obratili pažnju na njihove jednosmerne poruke.

Razmislite o ovome: gledate svoju omiljenu televizijsku emisiju ili sportsku utakmicu a oglašivač mora načiniti dovoljno zanimljiv promotivni TV spot koji će vam privući pažnju i naterati vas da ga pogledate umesto da učinite nešto drugo, na primer skuvate čaj ili prosto prebacite kanal. Čitate članak u časopisu a oglasi moraju da budu dovoljno zanimljivi kako biste se zainteresovali, pogledali ih i/ili pročitali ih. Štaviše, oglasne poruke predstavljaju jednosmernu komunikaciju kratkog daha usredsređenu na proizvod.

Prinuđeni da se nadmeću s novim marketingom na vebu (Internetu) koji se zasniva na interakciji, informaciji, učenju i izboru, oglašivači više ne uspeju da se probiju prevaziđenim pričama o svojim predivnim proizvodima. Danas kada jedna osoba u Srbiji vidi u proseku  na stotine ( u zapadnoj evropi i severnoj americi i više hiljada) prodajnih komercijalnih poruka dnevno, ljudi jednostavno više ne veruju oglašivačima. Ne pamtimo ih, ako ih uopšte i primećujemo.

Internet je drugačiji. Umesto jednostranog prekida, Internet marketing se zasniva na isporučivanju korisnog sadržaja u pravom trenutku onda kada kupcu to treba.

Nova pravila marketinga:

• Ljudi žele autentičnost, a ne ponavljanje.
• Ljudi žele učešće, a ne propagandu.
• Umesto tehnika (jednosmernog) uznemiravanja, marketing se mora preusmeriti na isporučivanje korisnog sadržaja tačno onda kada je on potrošačima potreban.
• Marketari se moraju preusmeriti s masovnog marketinga koji prati samo glavne tokove, na usluživanje brojnih zanemarenih grupa potrošača preko Interneta.
• Marketing nije kada vaša agencija dobije nagradu za kreativnost. Marketing je kada vaša organizacija uspešno posluje.
• Odnosi s javnošću nisu kada vaš šef vidi kompaniju na televiziji. Odnosi s javnošću su kada vaši kupci vide vašu kompaniju na Internetu.
• Internet je odnose s javnošću ponovo učinio javnim, nakon godina gotovo isključive usmerenosti na medije.
• Blog, podkast, e-knjiga, saopštenja za javnost i ostali oblici sadržaja na Internetu omogućavaju da organizacije komuniciraju direktno sa kupcima i to u formi koja njima odgovara.

Nastaviće se…

Mnoge snage menjanju svetsku ekonomiju, uključujući tehnologiju, globalizaciju, ekologiju i druge.

Činjenica je da današnja ekonomija zahteva mešavinu teorije i prakse, stare i nove ekonomije. Kompanije moraju zadržati  većinu veština i praksi koje su u prošlosti značile uspeh. Ali, takođe će morati usvajati nove sposobnosti i veštine ako žele rast i biti uspešne u novom okruženju.

E-poslovanje uključuje svu elektronsku razmenu podataka, unutar ili između kompanija i potrošača.

E-marketing, nastojanje kompanije da obaveštava, oglašava i prodaje usluge i proizvode putem Interneta.

Glavne snage, koje oblikuju novo Internet okruženje, nalaze se u samim osnovama Internet doba:

• Digitalizacija i povezanost
• Naglo širenje Interneta
• Nove vrste posrednika
• Prilagođavanje potrošačima i željama potrošača
  

Veliki deo današnjeg poslovanja zasniva se na digitalnim informacijama, koje se prenose povezanim mrežama. Internet se naglo proširio i postao najrevolucionarnija tehnologija novog milenijuma, koja osnažuje potrošače kao i kompanije, pogodnostima povezanosti.

Internet i druge nove tehnologije promenile su načine na koje firme uslužuju svoja tržišta. Nove tehnologije pomažu marketing stručnjacima da svoju ponudu prilagode ciljnim kupcima ili čak potrošačima pomažu da sami sebi prilagode marketing ponude.

Internet omogućava potrošačima i kompanijama pristup ogromnim količinama informacija sa samo nekoliko klikova. Nedavne studije pokazale su da, pre donašenja velikih životnih odluka potrošači pretražuju informacije na Internetu. Svaki treći potrošač snažno se oslanja na internet kako bi prikupio informacije važne pri: odabiru škole, kupovini automobila, traženju zaposlenja, lečenju od ozbiljnih bolesti ili donošenju odluka o ulaganju.

Internet je snažno oruđe za izgradnju odnosa sa potrošačima. Budući da je individualnog, interaktivnog karaktera, Internet je naročito moćno marketing oruđe. Kompanije mogu na Internetu komunicirati sa kupcima i tako saznati više o specifičnim potrebama i željama.

Troškovi  izrade digitalnih kataloga mnogo su niži od troškova štampe i slanja papirnih kataloga. E-marketing nudi i veću fleksibilnost , što omogućava trgovcu da neprestano prilagođava svoju ponudu i programe. Internet katalog se može menjati svaki dan, prilagođavajući asortiman proizvoda, cena i oglasa promenjivim tržišnim uslovima.

Internet potrošači razlikuju se od običnih potrošača po svom pristupu kupovini i reakcijama na marketing. Ljudi koji koriste Internet pridaju veću važnost informaciji i negativno reaguju na poruke kojima je cilj samo prodaja. Tradicionalni marketing usmeren je na pasivnu publiku. E-marketing usmeren je ljudima koji aktivno biraju koje će stranice posetiti, koje će marketing informacije prihvatiti o kojim proizvodima i pod kojim uslovima.

Nova marketing paradigma koja se odnosi na isticanje online pristupa i na izvestan način potiskivanje tradicionalnog (off line) marketinga. Suština promene nove paradigme najslikovitije prikazuje komparacija suštine masovnog, direktnog i online marketinga. [1]

Naime, pretpostavka masovnog marketinga je postojanje masovnog tržišta. Do korisnika se dolazi masovnim medijima (TV, radio, štampa). Direktni marketing zahteva dobro definisanu ciljnu publiku. Do korisnika se dolazi npr. adresama iz baze podataka.

Online marketing je usmeren na individue. Njegovu suštinu čini usmerenost na masu individua umesto na masu tržišta. Kompanije su dugo vremena shvatale korisnike kao masovni proizvod kojeg je moguće supstituirati. U online pristupu se to menja i korisnik postaje „vrednost“. Oni nisu tipični korisnici (potrošači) već su korisnici koji imaju izgrađen sopstveni stil.

Kameran Ahari, Napa Consulting Group

Online korisnik je sofisticiraniji i raspolaže značajnim diskrecionim dohotkom. Nije simpatizer tradicionalne promocije i tradicionalnih promotivnih poruka, gde je komuniciranje jednosmerno: komunikator pruža informaciju, nastoji da ubedi i nagovori potrošača da kupi ponuđeni proizvod ili uslugu. Argumenti kojima to čini su više emocionalni a ređe racionalni. U takvom načinu komuniciranja (promociji) primalac informacija (potrošač) je pasivan u kreiranju informacija, a za njega komunikator vrši selekciju mnoštva informacija. Ukoliko ima nekih pitanja, odgovori stižu za nekoliko nedelja, a možda uopšte i ne stignu.

Online komunikacijom potrošač traži informacije od više kompanija i brzo dobija odgovor na svoja pitanja. Potrošači aktivno traže informacije koje kompanije smeštaju na dostupnim tačkama mreže. Komunikacija je dvosmerna i što je najvažnije postoji interakcija između potrošača (korisnika) da li preko društvenih mreža (Facebook, Twitter,LinkedIn i sl.),  foruma ili direktno preko e-maila ili skype-a. Na osnovu baze podataka mogu da se identifikuju korisnikove potrebe, želje i preferencije koje predstavljaju polaznu tačku u planu i programu Internet marketinga.

[1] Suzana Salai,  I. Hegediš, A. Grubor:  Marketing komuniciranje, Ekonomski fakultet Subotica 2007, str. 294.

Talas tehnologije i društvenih medija promenili su medijsko okruženje.

Povezivanje je osnovna društvena potreba. Nikada nije bilo lakše obratiti se tako velikoj publici ali i teže nego ikad ( istinski) povezati se sa njima.

Ove promene utiču na ponašanje ljudi. Da li ste spremni za budućnost? *

Ove godine tradicionalno oglašavanje u padu je od 10,1% za TV, preko časopisa 14,8% do oglašavanja u novinama čiji pad iznosi i do 18,7%.

Sa druge strane, digitalno oglašavanje raste od 9,2% za Internet do 18,1% za mobilno oglašavanje. Najverovatnije je i to razlog tehnološke akvizicije godine Googla sa AdMob-om vredne $ 750 miliona.

47% gledalaca kablovske televizije izjavilo je da bi platili da NE gledaju TV propagandu.

* Službeni update na originalni  ”Shift Happens” video. Ova potpuno nova verzija (jesen 2009.)  sadrži činjenice i statistike fokusirajući se na promene u medijskom prostoru, uključujući društvene medije. Razvijena je u saradnji Economist-a i  ShiftHappens-a.

Digitalna (r)evolucija stavila je pred potrošače i biznis široke mogućnosti. Šta je to što potrošači danas imaju, a juče nisu imali:

Nove mogućnosti potrošača:

• Kupci danas samo kliknu i porede konkurentske cene i karakteristike proizvoda. Samo za nekoliko sekundi mogu dobiti odgovore na Internetu. Nije potrebno da se dovezu do radnje, da se parkiraju, čekaju u redu. Potrošači čak mogu da navedu cenu koju žele da plate za hotelsku sobu, avionsku kartu ili knjigu i vide da li ima zainteresovanih ponuđača. Kupci se mogu ujediniti, prilikom vršenja nabavki i tako ostvariti veće količinske rabate.

Raznovrsnija ponuda proizvoda i usluga:

• Danas je moguće naručiti skoro sve preko Interneta: nameštaj, tehničku opremu, konsultanske usluge, lekarske savete. Kupci mogu robu naručiti sa bilo kog mesta na svetu, što koristi onima koji žive u zemljama sa ograničenom ponudom ili visokim cenama.

Velika količina informacija gotovo o svemu:

• Ljudi mogu da čitaju gotovo svaki dnevni list na bilo kom jeziku. Može se pristupiti online enciklopedijama, rečnicima, informacijama iz medicine, izveštajima za potrošače.

Bolja interakcija i lakše izdavanje i primanje porudžbi:

• Današnji kupci mogu da naručuju iz kuće, iz kancelarije, putem mobilnih telefona u svako doba dana i noći, svakog dana u nedelji a porudžbe će biti brzo isporučene.

Mogućnost poređenja obaveštenja o proizvodima i uslugama:

• Današnji kupci imaju mogućnost da se na raznim forumima usredsrede na neku oblast od zajedničkog interesa i da tako razmene informacije i mišljenja.



Izvor slike:http://mashable.com/2008/03/19/ebooks-social-media/

Postavljajući jedan ili više veb sajtova (portala) kompanija može navesti svoje proizvode i usluge, svoj istorijat ili poslovnu filozofiju, može da ponudi radna mesta, čuje i sazna šta potrošači i javnost misle o kompaniji, odnosno kakav joj je rejting.

Na Internetu  organizacije mogu da prikupe potpune i sadržajnije informacije o tržištima, kupcima, potencijalnim kupcima i konkurentima. Internet olakšava pojedincima da putem e-mail-a i/ili Skype (video veza) stupe u kontakt sa organizacijom i da dobiju odgovor, dok veći broj kompanija uspostavlja mrežu odnosa sa dobavljačima i distributerima. Kompanije mogu suštinski da uštede korišćenjem Interneta za poređenje cena ili za nabavku materijala i opreme sa raznih tendera ( ponuda).

Kompanijama je omogućeno da prilagode svoju ponudu i usluge korišćenjem informacija iz baze podataka: o broju posetilaca svog veb sajta i frekvenciji poseta; o najposećenijim stranicama- odn.segmentima za koje su posetioci pokazali najviše interesovanja; praćenjem komentara, predloga i prigovora posetilaca i sl.

Svaki potrošač je individua koja očekuje komunikaciju „jedan na jedan“ i osećaj da se oglasna poruka baš i samo njemu obraća – Kako se radi u svetu a kako u Srbiji?

Šta radi medijska agencija?

U najkraćem, medijske agencije bi trebale da se bave planiranjem medijskih oglasnih kampanja, zakupom medijskog prostora, praćenjem toka kampanja kao i analizom oglašavanja konkurenata svojih klijenata.

Osnovni parametri za planiranje su potrebe oglašivača, raspoloživi budžeti i istraživanja gledanosti, čitanosti i slušanosti masovnih i svih ostalih medija i kanala komunikacije.Na osnovu toga, cilj je pronaći najefikasniji i najekonomičniji način da se oglasna poruka prenese kupcu.

Sa razvojem društva i tehnologije, raste i broj kanala komunikacije sa potrošačima. Tako, pored tradicionalnih medija za oglašavanje kao što su TV, radio, “outdoor” (bilbordi, plakati, city lights), direktna pošta i štampa, u planiranju i sprovođenju kampanja danas se koriste i novi mediji poput interneta ili mobilne telefonije.

Suština kvalitetne oglasne kampanje je da se svi ti kanali iskoriste u pravoj srazmeri, u zavisnosti od toga šta se i kome pokušava reći.

U svetu, a i kod nas, svaki potrošač je individua koja očekuje komunikaciju „jedan na jedan“, i osećaj da se oglasna poruka baš i samo njemu obraća.

Internet  je najefikasniji i najekonomičniji medij za oglašavanje i stupanje u kontakt.

U tom smislu, upotreba novih medija i bekstvo od zagušenih kanala komunikacije, omogućavaju uspostavljanje efikasne veze na mestu i u vreme kada je potrošač najspremniji za poruku, što je vrhunac pažljivo osmišljene medijske strategije. Suština svega je da se uložena sredstva u oglašavanje vrate kroz adekvatno povećanje prodaje.

Pre nekoliko godina, za B2B tržište, jednostavno je značilo da imate informativan veb site kako bi ste bili prisutni online.

Danas, socijalni mediji transformišu marketing okruženje. Društveni mediji su Veb ili Mobile alatke za deljenje informacija i diskusija oko istih. Kompanije mogu mogu biti aktivne na moćnim mrežnim veb lokacijama i drugim društvenim medijima kako bi podstakli kupce da razmišljaju o njihovim kompanijma tj. proizvodima ili uslugama.

Ako je sve učinjeno kako treba, vlasnici malih preduzeća možda će uspeti da njihov budžet za tradicionalni marketing svedu na njima korektnu investiciju. Pisanje blogova i aktivno online učestvovanje kao i socijalno umrežavanje na portale kao što su Facebook, LinkedIn, Twitter i YouTube, predstavlja  siguran uspeh za online marketing.                                                                                           Ilustration by Matt Hamm

Zato što je besplatno, ljudi misle da je lako stvoriti prisutnost na socijalnim medijima. Ali ovaj odnos može dovesti do pogrešnih koraka. Zato, pre nego što zaronite u paničan društveni medij, potrebno je određeno vreme da se posmatraju društveni običaji i norme tih novih oblika komunikacije, kaže David Spark, osnivača Spark Media Solutions firme koja pomaže kompanijama ispričati njihovu priču kroz socijalne medije.

“Razmišljajte o društvenim medija kao o koktel zabavi”, kaže David Meerman Scott, autor “The New Rules of Marketing i PR” i “World Wide Rave“, knjige o tome kako stvoriti online buzz . “Ne ideš na koktel zabavu, da staneš na sredinu sobe i počneš da vrištiš: ” Kupite moj proizvod. Ja sam najbolji ” … Prvo što radite je da započnete neku normalnu komunikaciju.

Ako se odlučite za socijalno umrežavanje, uplivavanjem, ovde je nekoliko načina da socijalni mediji pomognu vašem poslovanju.

1. Koristite besplatne web portale. Kao što je npr. portal za mobilne kratke poruke Twitter, zatim umrežavanje i povezivanje na web stranicama poput LinkedIn-a i Facebook-a, mogu da se koriste za postavljanje značajnih novosti ili događaja. Na primer, vodite mali restoran sa lojalnim mušterijama. Mogli bi ste otvoriti Twitter nalog i objaviti meni za specijani ručak ili večeru preko “tweets”, ili poslati kratke poruke do 140 znakova.
Sve što trebate učiniti je otvoriti Twitter nalog ( za početnike odličan oficijalni tutorijal Special Guide) i započeti razgovor.

Ima mnogo preduzetnika koji su probali skuplje rešenje, ali dve od najboljih investicija za pristup i angažovanje ljudi su besplatne: Twitter i Facebook.

2. Marketing troškovi za socijalne medije. Nakon što naučite kako socijalno umrežavanje radi, koristite medij da se osloboditite tradicionalnih marketinških troškova za svoju malu kompaniju. Možete brzo videti ko su vaši Facebook ili  LinkedIn ”prijatelji” ili fanovi ”on-line grupe” tj. članovi koji su se uključili u vašu grupu i odreagovali na vašu poruku.

Voleo bih da je ovaj case study iz Srbije ali nažalost nije. Vlasnica Simple Indulgences,  prodavnice vina i poklona u Delaware, Ohio, počela je koristiti Facebook u decembru 2008, kako bi komunicirala sa svojim bratom, ali ubrzo je shvatila online marketinške mogućnosti.

U Aprilu 2009, počela je promovisanje mesečne degustacije vina preko Facebook-a, na stranici koja je ubrzo privukla 100 članova. U kombinaciji sa e-newsletter, desilo se dosta buzz priče o njezinoj prodavnici toliko da joj se čini da oglašavanje u lokalnim  medijima više neće biti potrebno. Obično šalje oko 700 e-mailova ! (možda malo previše), uz stopu odgovora, ponekad, 50 odsto. To sigurno pobeđuje direktnu ( off line) poštu.

“Ako sam poslala razglednicu i platila za sve to, ja i dalje nema pojma ko ju je pročitao, koga je zainteresovala a ko ju je bacio “, kaže ona.

Štaviše, za razliku od jednog štampanog oglasa, dobija brze, merljive rezultate. “Na Facebook-u, možete videti ko je odgovorio na vaše pozive”, kaže  “vrlo jednostavno, jeftino, a ja sam zapravo prvo pozivala ljude koji poznaju mene iz trgovine a onda i druge nadajući se da će proširiti vesti i iskustva na druge prijatelje u mreži.“

Ono što vidimo u ovom slučaju su osnovne  razlike između Inbounda i Outbounda marketinga.

Na ovom mestu, trudiću se da pišem više o Inbound marketingu i njegovim prednostima u novom shvatanju poslovne filozofije marketinga.

Hubspot Inbound Internet Marketing ekipa objavila je jedan izvrstan vodič (na 22 strane) o socijalnim medijima:  poslovni vodič za Facebook!

Vodič se sastoji od tri dela:  Uvod u Facebook, “Kako” postaviti Facebook profil i “Kako da” iskoristite Facebook u poslovne svrhe.

E-book uključuje sve što je potrebno znati da biste započeli posao koristeći Facebook kako bi angažovali (online) više potencijalnih kupaca.

Sve je više i više poslovnih (u)skakanja u društvene medije koje pokazuju i potvrđuju da su onLine alatke kao što su Facebook i Twitter efikasniji  i ekonomičniji put do potencijalnih korisnika vašeg proizvoda- usluga.

Download the free ebook.