IMU je obrazovni program koji je pokrenula softverska kompanija HubSpot koja pomaže malim i srednjim preduzećima u marketingu i rastu poslovanja kroz OnLine prisustvo i Inbound Marketing. Polako, svakodnevno poslušajte ovaj besplatan OnLine program i primenite što više alatki do kojih ste došli tokom prezentacija (n)ove Internet marketing poslovne filozofije.

Inbound Marketing University Certification Program

Slika izvor: http://blog.chinatells.com/2009/12/3841

Svi ljudi i organizacije- neprofitne organizacije, muzičke grupe, političke grupacije, kompanije, nezavisni konsultanti- imaju moć da se na Internetu uzdignu do važne pozicije.

Na novom e-tržištu ideja, organizacije naglašavaju svoju stručnost na različite načine kao što su odlične veb lokacije, podkastovi, blogovi, e-knjige i Internet saopštenja za javnost koja su usmerena na potrebe kupaca. Svi ti mediji omogućavaju organizacijama da isporuče pravu informaciju korisnicima (kupcima ) u trenutku kada su ovi najspremniji da je private.

Imamo mogućnost da stupamo u interakciju sa drugim ljudima i učestvujemo u razgovorima koje pokreći drugi  ljudi na poznatim blogovima, forumima. Sve te tehnike povezuje to što se organizacije svih vrsta ponašaju kao izdavači- prave sadržaj koji ljudi žele da konzumiraju. Organizacije stiču kredibilitet i pridobijaju lojalnost kupaca kroz sadržaj a pametni marketari sada razmišljaju i ponašaju se kao izdavači- kreiraju i i sporučuju sadržaj direktno namenjen njihovoj publici.

Razmišljajte kao izdavač

Novi model objavljivanja sadržaja na Internetu ne vrti se oko oglasne halabuke i poruka. Zasniva se na isporučivanju sadržaja kada i gde se on traži i uz to, on označava vas ili vašu organizaciju kao lidera. Kada razumete svoju publiku, ljudi koji će postati vaši kupci.

Marketari u organizacijama trebaju da prepoznaju činjenicu da su sada dobavljači informacija, te sadržajem upravljaju kao dragocenim sredstvom i sa istom brigom kao i izdavačke kuće. Jedna od najvažnijih stvari koju rade izdavači jeste to što je u njihovoj strategiji najvažniji sadržaj a zatim se usmeravaju na mehanizam i plan isporučivanja tog sadržaja.

Izdavači pažljivo određuju i definišu svoju publiku, te razmišljaju o odgovarajućem sadržaju kako bi izašli u susret potrebama publike. Izdavači uzimaju u obzir sledeća pitanja: Ko su moji čitaoci? Kako da dođem do njih? Šta ih motiviše? Koje probleme mogu da im pomognem da reše? Kako da ih istovremeno zabavim i informišem? Kakav sadržaj će ih navesti da kupe ono što imam da ponudim?

Sadržaj brendira organizaciju kao idejnog vođu, to jest onoga ko formira i usmerava javno mnjenje. Mnoge organizacije stvaraju sadržaj s namerom da ih pozicionira na tržištu kao lidera u idejama. Umesto igranja na kartu direktne prodaje, odlična veb lokacija, blog ili podkast govore svetu da ste pametni, da dobro razumete svoje tržište i da ste osoba ili organizacija s kojom bi bilo vredno poslovati. Internet sadržaj direktno doprinosi reputaciji organizacije na Internetu tako što pokazuje njenu lidersku poziciju na tržištu ideja.

Literatura: http://www.davidmeermanscott.com/books.htm

Tradicionalno  oglašavanje ima smisla za neke kompanije i proizvode, iako ne toliko kao ranije. Momci koji gledaju ligu šampiona ili našu fudbalsku reprezentaciju npr. piju mnogo piva, te verovatno ima smisla što se Apatinska pivara ( jer muškarci znaju zašto) ili pivara Čelarevo ( ili jesi ili nisi) oglašavaju tokom prenosa utakmica jer ciljaju masovno tržište.

Svrsishodno se i oglašavati u stručnim publikacijama. Ako kompanija npr. proizvodi podne obloge Sintelon- Tarkett onda bi verovatno trebali  da se oglašavaju u časopisu Podovi jer će tako dopreti do kompanija ili lica koji se spremaju da preurede enterijer i naravno promene podove. Ukoliko vodite lokalnu agenciju za nekretnine u malom gradu možda ima smisla poslati direktnu poštu svim vlasnicima nekretnina ali tako nećete dopreti do ljudi koji ne žive u vašem gradu ali nameravaju da se tu dosele.

U svakom slučaju, za hiljade ostalih kompanija, organizacija, za sve one koji su profesionalci u svojim oblastima, umetnici, muzičari, koji rade u neprofitnim organizacijama, lokalnim kompanijama koje se bave pružanjem usluga ili u preduzećima koji proizvode robu namenjenu malim tržišnim nišama, tradicionalno oglašavanje je toliko široko i neekonomično da jednostavno nema efekta.

Jer kao što kaže David Meerman Scott u knjizi ‘The new rules of marketing i PR’:  Internet je stvorio neverovatne šanse da se ciljanim porukama koje koštaju desetinu budžeta za marketing, dopre do (potencijalnih) potrošača u udaljenim tržišnim nišama.

• Masovni marketing – Jednosmerni marketing zasnovan na prekidu (uznemiravanju)

Osnovna tehnika onoga što Set Godin naziva kompleksom televizijske industrije jeste uznemiravanje (eng. interruption). Sistem je bio jednostavan. Pronaći veliku tržišni nišu koja raste i u kojoj još uvek nema dominantnog igrača. Zakupiti veliku televizijsku minutažu. Oglašavanje će osigurati maloprodajnu distribuciju i prodaju. Prodaja će garantovati punu zaposlenost i generisati dobit.

Pametni preduzetnici su svu stečenu dobit ulagali u kupovinu novih minuta i stranica oglasnog prostora. To je podsticalo rast distribucije i otvaranje novih pogona (radnih mesta). Uskoro je krug bio zatvoren a stvorena je i velika profitabilna trgovačka marka (brend). U skladu sa rastom trgovačke marke, rasla je i cena koju je tržište bilo spremno da plati.

Potrošači su naučili da veruju da je sve „kao na televiziji“, odnosno da oglasna poruka garantuje kvalitet proizvoda pa su pažljivo pratili promotivne spotove za proizvode koji su ih interesovali. U ovom sistemu, kreativci u marketing agencijama smišljaju načine da prekinu ljude u svakodnevnim poslovima kako bi obratili pažnju na njihove jednosmerne poruke.

Razmislite o ovome: gledate svoju omiljenu televizijsku emisiju ili sportsku utakmicu a oglašivač mora načiniti dovoljno zanimljiv promotivni TV spot koji će vam privući pažnju i naterati vas da ga pogledate umesto da učinite nešto drugo, na primer skuvate čaj ili prosto prebacite kanal. Čitate članak u časopisu a oglasi moraju da budu dovoljno zanimljivi kako biste se zainteresovali, pogledali ih i/ili pročitali ih. Štaviše, oglasne poruke predstavljaju jednosmernu komunikaciju kratkog daha usredsređenu na proizvod.

Prinuđeni da se nadmeću s novim marketingom na vebu (Internetu) koji se zasniva na interakciji, informaciji, učenju i izboru, oglašivači više ne uspeju da se probiju prevaziđenim pričama o svojim predivnim proizvodima. Danas kada jedna osoba u Srbiji vidi u proseku  na stotine ( u zapadnoj evropi i severnoj americi i više hiljada) prodajnih komercijalnih poruka dnevno, ljudi jednostavno više ne veruju oglašivačima. Ne pamtimo ih, ako ih uopšte i primećujemo.

Internet je drugačiji. Umesto jednostranog prekida, Internet marketing se zasniva na isporučivanju korisnog sadržaja u pravom trenutku onda kada kupcu to treba.

Nova pravila marketinga:

• Ljudi žele autentičnost, a ne ponavljanje.
• Ljudi žele učešće, a ne propagandu.
• Umesto tehnika (jednosmernog) uznemiravanja, marketing se mora preusmeriti na isporučivanje korisnog sadržaja tačno onda kada je on potrošačima potreban.
• Marketari se moraju preusmeriti s masovnog marketinga koji prati samo glavne tokove, na usluživanje brojnih zanemarenih grupa potrošača preko Interneta.
• Marketing nije kada vaša agencija dobije nagradu za kreativnost. Marketing je kada vaša organizacija uspešno posluje.
• Odnosi s javnošću nisu kada vaš šef vidi kompaniju na televiziji. Odnosi s javnošću su kada vaši kupci vide vašu kompaniju na Internetu.
• Internet je odnose s javnošću ponovo učinio javnim, nakon godina gotovo isključive usmerenosti na medije.
• Blog, podkast, e-knjiga, saopštenja za javnost i ostali oblici sadržaja na Internetu omogućavaju da organizacije komuniciraju direktno sa kupcima i to u formi koja njima odgovara.

Nastaviće se…

Činjenica je da današnja ekonomija zahteva mešavinu teorije i prakse, stare i nove ekonomije. Kompanije moraju zadržati  većinu veština i praksi koje su u prošlosti značile uspeh. Ali, takođe će morati usvajati nove sposobnosti i veštine ako žele rast i biti uspešne u novom okruženju.

E-poslovanje uključuje svu elektronsku razmenu podataka, unutar ili između kompanija i potrošača.

E-marketing, nastojanje kompanije da obaveštava, oglašava i prodaje usluge i proizvode putem Interneta.

Glavne snage, koje oblikuju novo Internet okruženje, nalaze se u samim osnovama Internet doba:

• Digitalizacija i povezanost
• Naglo širenje Interneta
• Nove vrste posrednika
• Prilagođavanje potrošačima i željama potrošača
  

Veliki deo današnjeg poslovanja zasniva se na digitalnim informacijama, koje se prenose povezanim mrežama. Internet se naglo proširio i postao najrevolucionarnija tehnologija novog milenijuma, koja osnažuje potrošače kao i kompanije, pogodnostima povezanosti.

Internet i druge nove tehnologije promenile su načine na koje firme uslužuju svoja tržišta. Nove tehnologije pomažu marketing stručnjacima da svoju ponudu prilagode ciljnim kupcima ili čak potrošačima pomažu da sami sebi prilagode marketing ponude.

Internet omogućava potrošačima i kompanijama pristup ogromnim količinama informacija sa samo nekoliko klikova. Nedavne studije pokazale su da, pre donašenja velikih životnih odluka potrošači pretražuju informacije na Internetu. Svaki treći potrošač snažno se oslanja na internet kako bi prikupio informacije važne pri: odabiru škole, kupovini automobila, traženju zaposlenja, lečenju od ozbiljnih bolesti ili donošenju odluka o ulaganju.

Internet je snažno oruđe za izgradnju odnosa sa potrošačima. Budući da je individualnog, interaktivnog karaktera, Internet je naročito moćno marketing oruđe. Kompanije mogu na Internetu komunicirati sa kupcima i tako saznati više o specifičnim potrebama i željama.

Troškovi  izrade digitalnih kataloga mnogo su niži od troškova štampe i slanja papirnih kataloga. E-marketing nudi i veću fleksibilnost , što omogućava trgovcu da neprestano prilagođava svoju ponudu i programe. Internet katalog se može menjati svaki dan, prilagođavajući asortiman proizvoda, cena i oglasa promenjivim tržišnim uslovima.

Internet potrošači razlikuju se od običnih potrošača po svom pristupu kupovini i reakcijama na marketing. Ljudi koji koriste Internet pridaju veću važnost informaciji i negativno reaguju na poruke kojima je cilj samo prodaja. Tradicionalni marketing usmeren je na pasivnu publiku. E-marketing usmeren je ljudima koji aktivno biraju koje će stranice posetiti, koje će marketing informacije prihvatiti o kojim proizvodima i pod kojim uslovima.

Ostvarivanje kompanijskih ciljeva (ekonomskih i komunikacionih) integralno marketing komuniciranje doprinosi obuhvatanjem svih marketing komunikacionih instrumenata kako bi ciljni auditorijum (publika) dobio konzistentnu, persuazivnu poruku. Suština je da poruka bude pažljivo koordinirana kako bi se ostvarila jedinstvena, jednostavna i podsticajna priča. Radi se o sposobnosti komuniciranja da se proizvod shvati na način kako to vidi potrošač.

Pretpostavke koncepta integrisanog marketing komuniciranja:*

Trend opadanja uticaja i kredibiliteta poruka, nastao je usled hiperprodukcije i pretrpanosti potrošača porukama što je dovelo do smanjenja verodostojnosti poruka.

Trend razvoja database marketinga, doveo je do snažne primene računara i izgradnje baza podataka u kojima se nalaze niz informacija o potrošačima (ime, navike u kupovini, kreditna sposobnost, medijske preferencije, demografske i psihološke karakteristike i dr.).

Trend nastanka interaktivnog odnosa (Internet potrošača) sa komunikatorom. Za razliku od nekadašnjih pravila, kada se marketing oslanjao na tehniku uznemiravanja radi slanja poruke namenjene masovnoj publici, današnji potrošači na Internetu sami tragaju za odgovarajućim proizvodima ili uslugama koji će zadovoljiti njihove jedinstvene želje u tom trenutku.

Trend proširenja shvatanja cilnjog auditorijuma (lateralni marketing). Mnoge kompanije u primeni strateške analize došle su do saznanja da se pojam ciljnog auditorijuma širi, tako da pored potrošača to mogu biti npr. razni segmenti stejkholdera.

Trend ponude ’paketa usluga’ velikih marketing komunikacionih agencija.

Trend opadanja masovnog komuniciranja a rast komuniciranja zabave i odmora. Troškovi komuniciranja posredstvom masovnih medija (TV, radio, novine) konstantno su rasli iz godine u godinu, dok je efikasnost medija masovnog komuniciranja polako opadala. Pojavom računara potrošači su se sve više usmeravali na medije aktivnosti zabave i odmora, kao što su igranje kompjuterskih igara ili surfovanje po internetu.

Trend medijske fragmentacije i fragmentacije auditorijuma. Žestoka konkurentska borba u industriji masovnih medija dovela je do smanjenja moći masovnih medija opšteg tipa i usmeravanje pažnje prema manjim, selektivnijim medijima. Tako da su se mediji specijalizovali na posebne sadržajne oblasti ili teme: vesti, politika, istorija, edukacija, naučna fantastika, porodica i dr. Potrošači ne prate sve jer to više i ne  moraju, oni se usmeravaju na one medije koji imaju programski ili uređivački sadržaj koji se podudara sa njihovim interesima.

Trend opadanja lojalnosti markama. Usled imitiranja konkurencije, odnosno pojave velikog broja „me too“ proizvoda, potrošači su u situaciji da ne mogu razlikovati kvalitete proizvoda raznih proizvođača. Za povratak lojalnosti markama marketeri primenjuju novu filozofiju marketinga tkz. Relationship marketing, kojim se grade pozitivne veze i dugoročni odnosi sa potrošačima i stejkholderima.

Trend rasta snage i moći marketing kanala (uz pad njihovog broja). Broj lokalnih trgovaca opada utapanjem u regionalne, nacionalne ili međunarodne lance trgovine, koji posredstvom informacija tj. snagom i znanjem diktiraju proizvođačima koje vrste i kakav kvalitet proizvoda da isporuče, u kom vremenskom periodu i intervalu, kao i   kako da ih promovišu. Proizvođači su u cilju opstanka prinuđeni da sarađuju i da se uklope u ove zahteve trgovine.

Trend rasta globalnog marketinga i problem globalizacije i/ili lokalizacije. Izazov međunarodne marketing komunikacije jeste izbor standardizacije i lokalizacije. Rešenje se nalazi u globalizaciji strategija kampanje ( isto pozicioniranje i ciljni auditorijum) a pojedinačne poruke ili oglasi su lokalni zbog potrebe adaptiranja različitim jezicima, različitom ambijentu, različitim kulturama.

Termin Integralno marketing komuniciranje Filip Kotler prihvata i definiše kao: „koncept pomoću kojeg kompanija pažljivo integriše i koordinira mnoge svoje komunikacione kanale kako bi se isporučila jasna, konzistentna i podsticajna poruka o organizaciji i njenim proizvodima“.

* Suzana Salai, I. Hegediš, A. Grubor: Marketing komuniciranje, Ekonomski fakultet Subotica 2007, str.13.

Naime, pretpostavka masovnog marketinga je postojanje masovnog tržišta. Do korisnika se dolazi masovnim medijima (TV, radio, štampa). Direktni marketing zahteva dobro definisanu ciljnu publiku. Do korisnika se dolazi npr. adresama iz baze podataka.

Online marketing je usmeren na individue. Njegovu suštinu čini usmerenost na masu individua umesto na masu tržišta. Kompanije su dugo vremena shvatale korisnike kao masovni proizvod kojeg je moguće supstituirati. U online pristupu se to menja i korisnik postaje „vrednost“. Oni nisu tipični korisnici (potrošači) već su korisnici koji imaju izgrađen sopstveni stil.

Kameran Ahari, Napa Consulting Group

Online korisnik je sofisticiraniji i raspolaže značajnim diskrecionim dohotkom. Nije simpatizer tradicionalne promocije i tradicionalnih promotivnih poruka, gde je komuniciranje jednosmerno: komunikator pruža informaciju, nastoji da ubedi i nagovori potrošača da kupi ponuđeni proizvod ili uslugu. Argumenti kojima to čini su više emocionalni a ređe racionalni. U takvom načinu komuniciranja (promociji) primalac informacija (potrošač) je pasivan u kreiranju informacija, a za njega komunikator vrši selekciju mnoštva informacija. Ukoliko ima nekih pitanja, odgovori stižu za nekoliko nedelja, a možda uopšte i ne stignu.

Online komunikacijom potrošač traži informacije od više kompanija i brzo dobija odgovor na svoja pitanja. Potrošači aktivno traže informacije koje kompanije smeštaju na dostupnim tačkama mreže. Komunikacija je dvosmerna i što je najvažnije postoji interakcija između potrošača (korisnika) da li preko društvenih mreža (Facebook, Twitter,LinkedIn i sl.),  foruma ili direktno preko e-maila ili skype-a. Na osnovu baze podataka mogu da se identifikuju korisnikove potrebe, želje i preferencije koje predstavljaju polaznu tačku u planu i programu Internet marketinga.

[1] Suzana Salai,  I. Hegediš, A. Grubor:  Marketing komuniciranje, Ekonomski fakultet Subotica 2007, str. 294.

Portal Kamatica.com je analizirao prednosti i potencijalne opasnosti novih subvencionisanih stambenih kredita.

Osnovna prednost novog programa je svakako to što Vlada plaća kamatu umesto korisnika kredita do 31. oktobra 2012. godine i što nema kamate na sredstva kredita koja finansira Vlada Srbije. Takođe, u poslednjih 5 godina otplate kredita, kada korisnik otplaćuje deo sredstava koji finansira država, rata će biti značajno niža, jer se neće obračunavati kamatna stopa.

Suština razlike u odnosu na nesubvencionisane kredite je u tome što visina rate nije ujednačena tokom celokupnog perioda, već je „teži deo otplate“ koncentrisan u periodu otplate između 3. i 25. godine. Potrebno je imati u vidu da su „najteže godine otplate“ kredita, prema iskustvima drugih zemalja, baš tzv. središnje godine (između 7. i 15. godine).

Kod prethodnog programa subvencionisanja bila je predviđena kamatna stopa EURIBOR+3,6%, dok je kod aktuelnog programa taj odnos EURIBOR+4,9%. Niska vrednost EURIBOR-a u ovom periodu spušta kamatnu stopu, na ovu vrstu kredita, na najniži mogući nivo ali opasnost leži u klauzuli „promenljive kamatne stope“, koja će zavisiti od kretanja EURIBOR-a u narednim godinama.

Imajući u vidu makroekonomska kretanja u Evropi, malo je verovatno da će se EURIBOR značajnije menjati u naredne tri godine. Međutim, ekspanzivna monetarna politika evropskih zemalja će morati da pređe u mnogo restiktivniju kada ove države izađu iz recesije, a to će usloviti i rast EURIBOR-a.

U trećem kvartalu prošle godine EURIBOR je bio oko 5%, a danas je oko 1,2%. Ukoliko bi ova kamatna stopa došla na raniji nivo, to bi u konačnoj formuli za kamatnu stopu na subvencionisane stambene kredite dovelo do neverovatnih 9,9%, što bi u najpovoljnijem slučaju po korisnika kredita uticalo da se ukupna cena stambenog kredita izjednači sa danas aktuelnim nesubvencionisanim kreditima.

Posebna opasnost leži u tome što bi sav teret rasta EURIBOR-a pao na korisnika kredita, jer se značajniji rast ove kamatne stope i ne očekuje do 31. oktobra 2012. godine, kada država prestaje da otplaćuje kamatu na kredit umesto korisnika. U ovakvom slučaju bi rata kredita od 3. do 25. godine otplate bila veća od 300€ umesto najavljenih 230€.

Generalno se nameće zaključak, da bi u ovom slučaju država plaćala kamatnu stopu za korisnika u periodu kada je ona najniža, a da bi korisnik kredita bio prepušten komercijalnim uslovima u periodu kada je EURIBOR značajno viši, a samim tim i kamatna stopa koju obračunava banka.

Jedna grupa ekonomista koja se usuđuje da prognozira njegovu vrednost u narednim godinama, smatra da ona neće u narednih nekoliko godina preći vrednost od maksimalno 3,5% dok drugi, nisu baš toliki optimisti.

Kada su u pitanju bankarske marže, dosadašnja iskustva ne govore u prilog očekivanju da poslovne banke samoinicijativno spuste sopstvenu bankarsku maržu, ali ne treba očekivati ni da dozvole da rata kredita premaši ratu nesubvencionisanih kredita, ako ni zbog čega drugog – zbog konkurencije na tržištu stambenih kredita i mogućnosti refinansiranja.

Prevremena otplata subvencionisanih stambenih kredita i refinansiranje istih je moguće, ali uz nešto restriktivnije uslove. Naime, ukoliko želite da prevremeno otplatite kredit ili deo kredita u prvih 5 godina otplate, neophodno je dobiti saglasnost nadležnog ministarstva !? Još uvek nema informacija koliko bi mogla potrajati takva procedura, kao ni kakvi će kriterijumi biti korišćeni za dobijanje takve saglasnosti.

Ukoliko želite prevremeno da otplatite kredit ili jedan deo kredita nakon 5 godina otplate, nije potrebna saglasnost nadležnog ministarstva, s tim što je bitno imati u vidu da ukoliko otplaćujete deo kredita, on se ravnomerno raspoređuje na sredstva koja finansira poslovna banka i na sredstva koja finansira država. Zbog toga bi prevremena otplata dela kredita mogla biti neisplativa po korisnika, obzirom da na takav način sebi uskraćuje deo subvencije države.

Izvor: Kamatica.com-22/10/2009.

Povezivanje je osnovna društvena potreba. Nikada nije bilo lakše obratiti se tako velikoj publici ali i teže nego ikad ( istinski) povezati se sa njima.

Ove promene utiču na ponašanje ljudi. Da li ste spremni za budućnost? *

Ove godine tradicionalno oglašavanje u padu je od 10,1% za TV, preko časopisa 14,8% do oglašavanja u novinama čiji pad iznosi i do 18,7%.

Sa druge strane, digitalno oglašavanje raste od 9,2% za Internet do 18,1% za mobilno oglašavanje. Najverovatnije je i to razlog tehnološke akvizicije godine Googla sa AdMob-om vredne $ 750 miliona.

47% gledalaca kablovske televizije izjavilo je da bi platili da NE gledaju TV propagandu.

* Službeni update na originalni  ”Shift Happens” video. Ova potpuno nova verzija (jesen 2009.)  sadrži činjenice i statistike fokusirajući se na promene u medijskom prostoru, uključujući društvene medije. Razvijena je u saradnji Economist-a i  ShiftHappens-a.

Uspeh, zdravlje i sreća zasnivaju se na veštom upravljanju energijom.

Da bismo bili potpuno angažovani moramo posedovati fizičku energiju, biti emotivno povezani, mentalno fokusirani i duhovno usklađeni sa ciljem koji prevazilazi naš neposredan lični interes.

Izazov oko postizanja visokih rezultata leži u efikasnijem raspoređivanju energije u svim dimenzijama. Potpuno angažovanje zahteva korišćenje četiri povezana izvora energije: fizičkog, emocionalnog, mentalnog i duhovnog.

Ljudska bića su kompleksni energetski sistemi a potpuno iskorišćavanje energije nije prosto jednodimenzionalno. Da bismo postizali najbolje rezultate , moramo uspešno upravljati svakom od ovih međusobno povezanih dimenzija.

Um i telo su jedno.

Osnovni pokazatelji fizičkog kapaciteta su : snaga, izdržljivost, fleksibilnost i otpornost.

Isto važi i za emocionalnu fleksibilnost koja odražava sposobnost da se slobodno i na odgovarajući način krećemo po širokom spektru emocija, umesto da reagujemo kruto ili odbrambeno.

Mentalna izdržljivost je sposobnost da se održi fokus i koncentracija, dok mentalnu fleksibilnost karakteriše sposobnost kretanja između racionalnog i intuitivnog, kao i prihvatanje različitih mišljenja.

Duhovna snaga se ogleda u predanosti najdubljim vrednostima. Duhovna fleksibilnost se ogleda u toleranciji prema vrednostima i mišljenjima drugačijim od naših, ukoliko te vrednosti i mišljenja ne štete drugima.

Pošto se energetski kapaciteti smanjuju kako prekomernom, tako i nedovoljom upotrebom,moramo uravnotežiti potrošnju energije sa njenim naizmeničnim obnavljanjem.

Da bismo izgradili kapacitete, moramo se naprezati preko naših normalnih granica, vežbajući tako sistematično kao i vrhunski sportisti.

I dok se ovaj fenomen iz domena vežbanja uveliko primenjuje na izgradnji fizičke snage, on je podjenako važan i za izgradnju mišića u svim dimenzijama našeg života- od empatije i strpljenja preko koncetracije i kreativnosti do integriteta i istrajnosti.

Da bismo se izborili sa povećanim zahtevima u našem životu, moramo naučiti da sistematično formiramo i jačamo mišiće kad god naš kapacitet nije dovoljan.

Pozitivni energetski rituali ( ponašanja koja sa vremenom postaju automatska a pokreće ih neka doboka usađena vrednost ) ključ su potpunog angažovanja i održivog učinka.

Kako možemo izgraditi i održati tu multidimenzionalnu energiju koja nam je potrebna ?
Stvaranjem promena koje se sastoje iz 3 koraka Svrha- Istina – Akcija.

1. Prvi korak u procesu promena jeste korak Definiši svrhu. U svetlu našeg ponašanja uslovljenog navikama i našeg instikta da održimo status quo, potrebna nam je inspiracija da bismo napravili promene u životu.
2. Suoči se sa istinom – odgovorite na pitanje: Kako sada trošite energiju? Da biste i sami pokrenuli ovaj proces idite na Web-sajt i ispunite kraću verziju (free profile) upitnika o potpunom angažovanju.
3. Treći korak u procesu promena jeste korak Kreni u akciju, čija je svrha da pokaže kako da premostite jaz između onoga šta ste sada i šta želite da budete. Ovaj korak uključuje izgradnju ličnog plana koji se bazira na pozitivnim energetskim ritualima.

Mi smo ono šta radimo.

Inspirisan knjigom : The power of full engagement by Jim Loer & Tony Schwartz

P.S. Nastaviće se…

Nove mogućnosti potrošača:

• Kupci danas samo kliknu i porede konkurentske cene i karakteristike proizvoda. Samo za nekoliko sekundi mogu dobiti odgovore na Internetu. Nije potrebno da se dovezu do radnje, da se parkiraju, čekaju u redu. Potrošači čak mogu da navedu cenu koju žele da plate za hotelsku sobu, avionsku kartu ili knjigu i vide da li ima zainteresovanih ponuđača. Kupci se mogu ujediniti, prilikom vršenja nabavki i tako ostvariti veće količinske rabate.

Raznovrsnija ponuda proizvoda i usluga:

• Danas je moguće naručiti skoro sve preko Interneta: nameštaj, tehničku opremu, konsultanske usluge, lekarske savete. Kupci mogu robu naručiti sa bilo kog mesta na svetu, što koristi onima koji žive u zemljama sa ograničenom ponudom ili visokim cenama.

Velika količina informacija gotovo o svemu:

• Ljudi mogu da čitaju gotovo svaki dnevni list na bilo kom jeziku. Može se pristupiti online enciklopedijama, rečnicima, informacijama iz medicine, izveštajima za potrošače.

Bolja interakcija i lakše izdavanje i primanje porudžbi:

• Današnji kupci mogu da naručuju iz kuće, iz kancelarije, putem mobilnih telefona u svako doba dana i noći, svakog dana u nedelji a porudžbe će biti brzo isporučene.

Mogućnost poređenja obaveštenja o proizvodima i uslugama:

• Današnji kupci imaju mogućnost da se na raznim forumima usredsrede na neku oblast od zajedničkog interesa i da tako razmene informacije i mišljenja.



Izvor slike:http://mashable.com/2008/03/19/ebooks-social-media/

Postavljajući jedan ili više veb sajtova (portala) kompanija može navesti svoje proizvode i usluge, svoj istorijat ili poslovnu filozofiju, može da ponudi radna mesta, čuje i sazna šta potrošači i javnost misle o kompaniji, odnosno kakav joj je rejting.

Na Internetu  organizacije mogu da prikupe potpune i sadržajnije informacije o tržištima, kupcima, potencijalnim kupcima i konkurentima. Internet olakšava pojedincima da putem e-mail-a i/ili Skype (video veza) stupe u kontakt sa organizacijom i da dobiju odgovor, dok veći broj kompanija uspostavlja mrežu odnosa sa dobavljačima i distributerima. Kompanije mogu suštinski da uštede korišćenjem Interneta za poređenje cena ili za nabavku materijala i opreme sa raznih tendera ( ponuda).

Kompanijama je omogućeno da prilagode svoju ponudu i usluge korišćenjem informacija iz baze podataka: o broju posetilaca svog veb sajta i frekvenciji poseta; o najposećenijim stranicama- odn.segmentima za koje su posetioci pokazali najviše interesovanja; praćenjem komentara, predloga i prigovora posetilaca i sl.