Poslovni koučing (u Srbiji) je relativno nova disciplina. Kao rezultat toga, mnogo malih preduzetnika verovatno nije svesno procesa treniranja, stručnog usavršavanja. Zato bi trebali razmotriti koučing kao izvor goriva za svoje poslovanje i razvoj ličnih liderskih veština.

Može se pretpostaviti da je glavna prednost angažovanja poslovnog trenera efikasan poslovni savet koji će dovesti kako do lične i profesionalne afirmacije tako i do realizacija isplaniranih ciljeva.

Većina ljudi počinje posao bez razumevanja njihove stvarne motivacije tako da dobar poslovni trener može učiniti mnogo više nego samo da predloži poslovni (marketinški) plan .

Coaching je odnos koji se temelji na veštom vođenju klijenta kroz proces povećanja svesti o sebi i poslovnom okruženju, razvijajući čvrste poslovne veštine.

To je dodatna vrednost povećanja poverenja i uspostavljanja boljeg postupka za donošenje strateško poslovnih odluka.

“Ne znam“
Prosto je neverovatno kako se ljudi plaše ovih reči, jer smatraju da će delovati nekompetentno ako ih budu koristili. Treba garantovati dve stvari. Prvo, da ćeš reći ako nešto ne znaš i drugo da ćeš, ako nešto ne znaš, naći nekoga ko zna.

Nesposobnost određenih ljudi da kažu „ne znam“, čak i u najnaivnijim društvenim situacijama, pruža sliku o njihovom poslovnom i ličnom karakteru. Zabavno je gledati takve ljude kako se muče u svojim pokušajima da izblefiraju sagovornika. Oni ne shvataju da time što ne priznaju da nešto ne znaju, oni, u stvari, izazivaju sumnju i prema onom što znaju.

“Potreban mi je pomoć“
Ljudi se plaše da zatraže pomoć, jer smatraju da time pokazuju da su nesposobni da obavljaju određeni posao. Da malo bolje razmisle, shvatili bi da je ceo sistem postavljen da pruža i prima pomoć.

Pretpostavka je svake kompanije ( organizacije) da određene poslove mogu bolje i efikasnije da obave grupe, nego pojedinci. Krajne je kratkovidno i uskogrudno ne tražiti pomoć.

Uz tuđu pomoć lakše se uči, proširuju sopstvena saznanja, veštine i raste vrednost koju ta osoba ima za kompaniju ( društvo). Time pokazujete spremnost za saradnju sa drugima.

Važno je znati kako pružiti pomoć drugima. Ko to ne zna pati od iste paranoje kao i usamljeni rendžer. Ljudi koji nerado dele svoje znanje, svoje kontakte i trgovačke tajne sa ostalim kolegama u firmi neće uspostaviti jak sistem podrške za crne dane.

“Nisam bio u pravu“
Poslovna filozofija kaže da ako ne pravite greške, to samo znači da ne pokušavate dovoljno uporno da obavite neki posao. Smatrajte da stalno morate hodati po ivici da bi ste uspeli u biznisu. Dobri menadzeri znaju kad su pogrešili i ne plaše se da to priznaju.

Oni najnesigurniji u svoje sposobnosti najteže priznaju greške. Ne shvataju da su pravljenje i priznavanje grešaka dve potpune različite stvari. Dugoročan utisak ne ostavlja sama greška, već način kako sa njom postupate.

Ljudi mnogo bolje prolaze i ostavljaju bolji utisak kod svojih kolega( managera) ako odmah priznaju greške i nastave dalje da rade, nego ako gube silno vreme pokušavajući da grešku racionalizuju, prikriju ili prebace na nekog drugog.

Sposobnost da se prizna „nisam bio u pravu“ je osnova za uspeh, jer pročišćava.To pruža mogućnost sposobnim ljudima da nastave sa poslom, da svoje greške ostave iza sebe i krenu napred sa drugim poslovima koji mogu da doprinesu njihovom sledećem, velikom uspehu.

„Menadžer” može biti napisano na Vašoj posetnici, ali liderstvo se pojavljuje u glavama ostalih onog trena kada odluče da Vas slede.  Menadžeri upravljaju na poslu, lideri vode u životu.

Vrlo malo ljudi unutar organizacija su stvarni lideri jer nisu sposobni preuzeti odgovornost sami za sebe. Oni okrivljuju, žale se i kritikuju ostale.

Pravi lider nikada neće projektovati svoje probleme na ostale, niti izgubiti uvid u apsolutnu istinu – 100 odsto je odgovoran za svoje misli/osećanja/dela, bez obzira šta se dogodilo. To je veliki problem većini ljudi jer su jednostavno uslovljeni da veruju „Nisam ja, oni su”. Ovakvo verovanje stvara kulturu žrtve, a pravi lideri nikada ne vide sebe kao žrtvu.

Po Adizesu ne postoji idealan menadžer, samo komplementaran tim koji pokriva sva polja.

Jedan čovek po Adizesu ne može nikako biti dobar u svim kategorijama:

• Efektivnost- usamljeni jahač
• Administrativnost- birokrata
• Preduzetništvo- proaktivnost, odlika kreativaca
• Integrativnost- za ljude koji slušaju tuđa mišljenja

Što je kreativniji, to mu sistematičnost teže pada. Što je opsednutiji učinkom, to manje želi da posao podeli sa saradnicima. Zato, za dobre odluke i za njihovo izvršenje, mora da se stvori komplementaran tim, skup ljudi koji je zajedno dobar u svemu.

I koji će se svakako sukobljavati, što je normalno i poželjno. Ako dvoje ljudi pristaju na sve, jedno od njih je nepotrebno ( ako svi mislimo isto, onda neko ne misli). Ali, da sukobi ne bi bili razarajući, mora postojati međusobno poštovanje.

Ovako je u razvijeno društveno tržišnim (ekonomijama) zemljama. A kako je kod Nas?

Posle nekoliko meseci konsultanti su zaključili da je bilo previše vođa, a premalo veslača u srpskoj posadi. Predložili su rešenje koje se zasnivalo na izvršenoj analizi: Struktura srpske posade mora se promeniti!