Inbound Marketing Univerzitet je besplatan program obuke i sertifikacije marketing menadžera širom sveta.

IMU je obrazovni program koji je pokrenula softverska kompanija HubSpot koja pomaže malim i srednjim preduzećima u marketingu i rastu poslovanja kroz OnLine prisustvo i Inbound Marketing. Polako, svakodnevno poslušajte ovaj besplatan OnLine program i primenite što više alatki do kojih ste došli tokom prezentacija (n)ove Internet marketing poslovne filozofije.

Inbound Marketing University Certification Program

Trend koji je rezultat promena koje karakteriše evolucija marketinga od masovnog ka ciljnom, od tradicionalnog  prema odnosima zasnovanog marketinga (Relationship marketing), od off-line do on-line marketinga.

Ostvarivanje kompanijskih ciljeva (ekonomskih i komunikacionih) integralno marketing komuniciranje doprinosi obuhvatanjem svih marketing komunikacionih instrumenata kako bi ciljni auditorijum (publika) dobio konzistentnu, persuazivnu poruku. Suština je da poruka bude pažljivo koordinirana kako bi se ostvarila jedinstvena, jednostavna i podsticajna priča. Radi se o sposobnosti komuniciranja da se proizvod shvati na način kako to vidi potrošač.

Pretpostavke koncepta integrisanog marketing komuniciranja:*

Trend opadanja uticaja i kredibiliteta poruka, nastao je usled hiperprodukcije i pretrpanosti potrošača porukama što je dovelo do smanjenja verodostojnosti poruka.

Trend razvoja database marketinga, doveo je do snažne primene računara i izgradnje baza podataka u kojima se nalaze niz informacija o potrošačima (ime, navike u kupovini, kreditna sposobnost, medijske preferencije, demografske i psihološke karakteristike i dr.).

Trend nastanka interaktivnog odnosa (Internet potrošača) sa komunikatorom. Za razliku od nekadašnjih pravila, kada se marketing oslanjao na tehniku uznemiravanja radi slanja poruke namenjene masovnoj publici, današnji potrošači na Internetu sami tragaju za odgovarajućim proizvodima ili uslugama koji će zadovoljiti njihove jedinstvene želje u tom trenutku.

Trend proširenja shvatanja cilnjog auditorijuma (lateralni marketing). Mnoge kompanije u primeni strateške analize došle su do saznanja da se pojam ciljnog auditorijuma širi, tako da pored potrošača to mogu biti npr. razni segmenti stejkholdera.

Trend ponude ’paketa usluga’ velikih marketing komunikacionih agencija.

Trend opadanja masovnog komuniciranja a rast komuniciranja zabave i odmora. Troškovi komuniciranja posredstvom masovnih medija (TV, radio, novine) konstantno su rasli iz godine u godinu, dok je efikasnost medija masovnog komuniciranja polako opadala. Pojavom računara potrošači su se sve više usmeravali na medije aktivnosti zabave i odmora, kao što su igranje kompjuterskih igara ili surfovanje po internetu.

Trend medijske fragmentacije i fragmentacije auditorijuma. Žestoka konkurentska borba u industriji masovnih medija dovela je do smanjenja moći masovnih medija opšteg tipa i usmeravanje pažnje prema manjim, selektivnijim medijima. Tako da su se mediji specijalizovali na posebne sadržajne oblasti ili teme: vesti, politika, istorija, edukacija, naučna fantastika, porodica i dr. Potrošači ne prate sve jer to više i ne  moraju, oni se usmeravaju na one medije koji imaju programski ili uređivački sadržaj koji se podudara sa njihovim interesima.

Trend opadanja lojalnosti markama. Usled imitiranja konkurencije, odnosno pojave velikog broja „me too“ proizvoda, potrošači su u situaciji da ne mogu razlikovati kvalitete proizvoda raznih proizvođača. Za povratak lojalnosti markama marketeri primenjuju novu filozofiju marketinga tkz. Relationship marketing, kojim se grade pozitivne veze i dugoročni odnosi sa potrošačima i stejkholderima.

Trend rasta snage i moći marketing kanala (uz pad njihovog broja). Broj lokalnih trgovaca opada utapanjem u regionalne, nacionalne ili međunarodne lance trgovine, koji posredstvom informacija tj. snagom i znanjem diktiraju proizvođačima koje vrste i kakav kvalitet proizvoda da isporuče, u kom vremenskom periodu i intervalu, kao i   kako da ih promovišu. Proizvođači su u cilju opstanka prinuđeni da sarađuju i da se uklope u ove zahteve trgovine.

Trend rasta globalnog marketinga i problem globalizacije i/ili lokalizacije. Izazov međunarodne marketing komunikacije jeste izbor standardizacije i lokalizacije. Rešenje se nalazi u globalizaciji strategija kampanje ( isto pozicioniranje i ciljni auditorijum) a pojedinačne poruke ili oglasi su lokalni zbog potrebe adaptiranja različitim jezicima, različitom ambijentu, različitim kulturama.

Termin Integralno marketing komuniciranje Filip Kotler prihvata i definiše kao: „koncept pomoću kojeg kompanija pažljivo integriše i koordinira mnoge svoje komunikacione kanale kako bi se isporučila jasna, konzistentna i podsticajna poruka o organizaciji i njenim proizvodima“.

* Suzana Salai, I. Hegediš, A. Grubor: Marketing komuniciranje, Ekonomski fakultet Subotica 2007, str.13.

Nova marketing paradigma koja se odnosi na isticanje online pristupa i na izvestan način potiskivanje tradicionalnog (off line) marketinga. Suština promene nove paradigme najslikovitije prikazuje komparacija suštine masovnog, direktnog i online marketinga. [1]

Naime, pretpostavka masovnog marketinga je postojanje masovnog tržišta. Do korisnika se dolazi masovnim medijima (TV, radio, štampa). Direktni marketing zahteva dobro definisanu ciljnu publiku. Do korisnika se dolazi npr. adresama iz baze podataka.

Online marketing je usmeren na individue. Njegovu suštinu čini usmerenost na masu individua umesto na masu tržišta. Kompanije su dugo vremena shvatale korisnike kao masovni proizvod kojeg je moguće supstituirati. U online pristupu se to menja i korisnik postaje „vrednost“. Oni nisu tipični korisnici (potrošači) već su korisnici koji imaju izgrađen sopstveni stil.

Kameran Ahari, Napa Consulting Group

Online korisnik je sofisticiraniji i raspolaže značajnim diskrecionim dohotkom. Nije simpatizer tradicionalne promocije i tradicionalnih promotivnih poruka, gde je komuniciranje jednosmerno: komunikator pruža informaciju, nastoji da ubedi i nagovori potrošača da kupi ponuđeni proizvod ili uslugu. Argumenti kojima to čini su više emocionalni a ređe racionalni. U takvom načinu komuniciranja (promociji) primalac informacija (potrošač) je pasivan u kreiranju informacija, a za njega komunikator vrši selekciju mnoštva informacija. Ukoliko ima nekih pitanja, odgovori stižu za nekoliko nedelja, a možda uopšte i ne stignu.

Online komunikacijom potrošač traži informacije od više kompanija i brzo dobija odgovor na svoja pitanja. Potrošači aktivno traže informacije koje kompanije smeštaju na dostupnim tačkama mreže. Komunikacija je dvosmerna i što je najvažnije postoji interakcija između potrošača (korisnika) da li preko društvenih mreža (Facebook, Twitter,LinkedIn i sl.),  foruma ili direktno preko e-maila ili skype-a. Na osnovu baze podataka mogu da se identifikuju korisnikove potrebe, želje i preferencije koje predstavljaju polaznu tačku u planu i programu Internet marketinga.

[1] Suzana Salai,  I. Hegediš, A. Grubor:  Marketing komuniciranje, Ekonomski fakultet Subotica 2007, str. 294.

Pre nekoliko godina, za B2B tržište, jednostavno je značilo da imate informativan veb site kako bi ste bili prisutni online.

Danas, socijalni mediji transformišu marketing okruženje. Društveni mediji su Veb ili Mobile alatke za deljenje informacija i diskusija oko istih. Kompanije mogu mogu biti aktivne na moćnim mrežnim veb lokacijama i drugim društvenim medijima kako bi podstakli kupce da razmišljaju o njihovim kompanijma tj. proizvodima ili uslugama.

Ako je sve učinjeno kako treba, vlasnici malih preduzeća možda će uspeti da njihov budžet za tradicionalni marketing svedu na njima korektnu investiciju. Pisanje blogova i aktivno online učestvovanje kao i socijalno umrežavanje na portale kao što su Facebook, LinkedIn, Twitter i YouTube, predstavlja  siguran uspeh za online marketing.                                                                                           Ilustration by Matt Hamm

Zato što je besplatno, ljudi misle da je lako stvoriti prisutnost na socijalnim medijima. Ali ovaj odnos može dovesti do pogrešnih koraka. Zato, pre nego što zaronite u paničan društveni medij, potrebno je određeno vreme da se posmatraju društveni običaji i norme tih novih oblika komunikacije, kaže David Spark, osnivača Spark Media Solutions firme koja pomaže kompanijama ispričati njihovu priču kroz socijalne medije.

“Razmišljajte o društvenim medija kao o koktel zabavi”, kaže David Meerman Scott, autor “The New Rules of Marketing i PR” i “World Wide Rave“, knjige o tome kako stvoriti online buzz . “Ne ideš na koktel zabavu, da staneš na sredinu sobe i počneš da vrištiš: ” Kupite moj proizvod. Ja sam najbolji ” … Prvo što radite je da započnete neku normalnu komunikaciju.

Ako se odlučite za socijalno umrežavanje, uplivavanjem, ovde je nekoliko načina da socijalni mediji pomognu vašem poslovanju.

1. Koristite besplatne web portale. Kao što je npr. portal za mobilne kratke poruke Twitter, zatim umrežavanje i povezivanje na web stranicama poput LinkedIn-a i Facebook-a, mogu da se koriste za postavljanje značajnih novosti ili događaja. Na primer, vodite mali restoran sa lojalnim mušterijama. Mogli bi ste otvoriti Twitter nalog i objaviti meni za specijani ručak ili večeru preko “tweets”, ili poslati kratke poruke do 140 znakova.
Sve što trebate učiniti je otvoriti Twitter nalog ( za početnike odličan oficijalni tutorijal Special Guide) i započeti razgovor.

Ima mnogo preduzetnika koji su probali skuplje rešenje, ali dve od najboljih investicija za pristup i angažovanje ljudi su besplatne: Twitter i Facebook.

2. Marketing troškovi za socijalne medije. Nakon što naučite kako socijalno umrežavanje radi, koristite medij da se osloboditite tradicionalnih marketinških troškova za svoju malu kompaniju. Možete brzo videti ko su vaši Facebook ili  LinkedIn ”prijatelji” ili fanovi ”on-line grupe” tj. članovi koji su se uključili u vašu grupu i odreagovali na vašu poruku.

Voleo bih da je ovaj case study iz Srbije ali nažalost nije. Vlasnica Simple Indulgences,  prodavnice vina i poklona u Delaware, Ohio, počela je koristiti Facebook u decembru 2008, kako bi komunicirala sa svojim bratom, ali ubrzo je shvatila online marketinške mogućnosti.

U Aprilu 2009, počela je promovisanje mesečne degustacije vina preko Facebook-a, na stranici koja je ubrzo privukla 100 članova. U kombinaciji sa e-newsletter, desilo se dosta buzz priče o njezinoj prodavnici toliko da joj se čini da oglašavanje u lokalnim  medijima više neće biti potrebno. Obično šalje oko 700 e-mailova ! (možda malo previše), uz stopu odgovora, ponekad, 50 odsto. To sigurno pobeđuje direktnu ( off line) poštu.

“Ako sam poslala razglednicu i platila za sve to, ja i dalje nema pojma ko ju je pročitao, koga je zainteresovala a ko ju je bacio “, kaže ona.

Štaviše, za razliku od jednog štampanog oglasa, dobija brze, merljive rezultate. “Na Facebook-u, možete videti ko je odgovorio na vaše pozive”, kaže  “vrlo jednostavno, jeftino, a ja sam zapravo prvo pozivala ljude koji poznaju mene iz trgovine a onda i druge nadajući se da će proširiti vesti i iskustva na druge prijatelje u mreži.“

Ono što vidimo u ovom slučaju su osnovne  razlike između Inbounda i Outbounda marketinga.

Na ovom mestu, trudiću se da pišem više o Inbound marketingu i njegovim prednostima u novom shvatanju poslovne filozofije marketinga.

Hubspot Inbound Internet Marketing ekipa objavila je jedan izvrstan vodič (na 22 strane) o socijalnim medijima:  poslovni vodič za Facebook!

Vodič se sastoji od tri dela:  Uvod u Facebook, “Kako” postaviti Facebook profil i “Kako da” iskoristite Facebook u poslovne svrhe.

E-book uključuje sve što je potrebno znati da biste započeli posao koristeći Facebook kako bi angažovali (online) više potencijalnih kupaca.

Sve je više i više poslovnih (u)skakanja u društvene medije koje pokazuju i potvrđuju da su onLine alatke kao što su Facebook i Twitter efikasniji  i ekonomičniji put do potencijalnih korisnika vašeg proizvoda- usluga.

Download the free ebook.

Čitajući DoshDosh-a ispratio sam link koji me je uputio na  Persuaders, 90 min. dokumentarni film koji proučava kako kultura marketinga i oglašavanja, utiče ne samo na ono što (uglavnom) Amerikanci kupuju nego i na način na koji su videli sebe i svet.

Divovske korporacije troše milijarde dolara i zapošljavaju vojsku copywritera, konsultanata, lingvista i PR gurua, sve u pokušaju da utiču na ono što prosečni građanin misli.

Njihov krajnji cilj je jednostavan: Spin porukama ubediti, uveriti ljude (potrošače, birače ) i ostvariti planirani strateški cilj – Profitirati. Žele da verujete da to što radite (i trošite) jeste  najbolje za Vas.

Da li su uspeli ?!?

”Ono što potrošači danas žele, sada je emocionalna veza. Oni žele da se povežu s ”tim” što je iza brenda, što je iza obećanja”. Kevin Roberts, CEO of Saatchi and Saatchi Advertising.

The Persuaders

Potrebne godine da bi se došlo do tržišne grupe od 50.000.000 korisnika.

• Radio  38.godina
• TV        13.godina
• Internet   4.godine
• I Pod         3.godine
• Facebook   2.godine

Da je to zaista tako, najbolje potvrđuje sve veći broj firmi čije se gotovo celokupno poslovanje (a to će reći ne samo marketing koncepti, već i čitava prodaja, sva tržišna i marketing istraživanja, pa čak i sama proizvodnja) danas zasniva isključivo na internetu.

U Srbiji iz nekih razloga i dalje vlada pogrešna predrasuda o tome da naši građani, navodno, ne koriste Internet u dovoljnoj meri ili da korišćenje tog medija u poslovne svrhe ovde još nije zaživelo.

Stvarnost je, međutim, dosta drugačija. Prema podacima republičkog zavoda za statistiku Srbije iz 2008. godine (preuzmite dokument) 1.250.000 lica koristi Internet svakog ili skoro svakog dana. Što znači samo da je taj broj trenutno i veći.

Tačno je da Internet marketing u Srbiji još nije razvijen kao u nekim drugim zemljama sveta, ali sasvim je izvesno da će se pod pritiskom sve oštrije konkurencije i sve brojnijih kulturoloških modifikacija savremenog načina života, njegov bum veoma brzo i ovde dogoditi.

Naravno, to ne znači da će se domaće firme i kompanije, nakon toga, u potpunosti preorijentisati sa tradicionalnih medija na domen virtuelnog, već pre da će pod uticajem svega toga pomenuta preduzeća pojačati vlastitu aktivnost na efikasnijem marketinškom objedinjavanju njima raspoloživih medijskih rešenja

Televizija, štampa, radio i bilbordi jednostavno za mnoge više nisu dovoljni. Naročito ne ako se zna da se sve veći broj ljudi i sa ovdašnjih prostora, gotovo svakodnevno, trudi i pokušava da informacije o najraznovrsnijim proizvodima, uslugama, njihovim cenama i slično „ulovi“, pre svega, na „net“-u. I to veoma često nasumice, odnosno oslanjajući se na elektronske mehanizme globalnih pretraživača.

Komercijalna i profitno orijentisana logika ugrađena u svaku iole ozbiljnu marketinšku kampanju nedvosmisleno insistira na tome da se ni jedan mediji ne sme zanemariti, budući da samo svi oni zajedno garantuju uspeh. Sličnog mišljenja su i mnogi svetski stručnjaci koji tvrde da je apsolutno pogrešan pokušaj nekih da internet kao nov marketinški medijum odvoje ili nadrede tradicionalnim i već oprobanim kanalima komunikacije.

Lično i(li) personalno

Značajna prednost web marketinga je u tome što internet kao medij omogućava firmama da sa klijentima i kupcima komuniciraju direktno, kao i da im prosleđuju krajnje personalizovane medijske i oglasne sadržaje, prilagođene ukusu i očekivanjima svakog od njih.

Smatram da će se svi oblici i tehnike onlajn marketinga koji se već primenjuju u razvijenijim zemljama, poput sve atraktivnijeg internet PR, blogova, fleš animacija i virtuelnih sajmova, veoma brzo na pravi način zaživeti i na ovim prostorima.

Sve ozbiljnije forme onlajn marketinga (kontinuirani internet PR, marketing elektronskom poštom, složeni web portali…) podrazumevaju daleko ozbiljniju organizaciju rada, mnogo više vremena i mnogo više ljudi, pa su samim tim i u finansijskom pogledu daleko zahtevniji.

]]> http://www.consult.rs/2009/07/e-marketing/feed/ 0