Energija a ne vreme – osnovno je sredstvo visokog učinka. Od komuniciranja sa kolegama do provođenja vremena sa porodicom- zahteva energiju.

Uspeh, zdravlje i sreća zasnivaju se na veštom upravljanju energijom.

Da bismo bili potpuno angažovani moramo posedovati fizičku energiju, biti emotivno povezani, mentalno fokusirani i duhovno usklađeni sa ciljem koji prevazilazi naš neposredan lični interes.

Izazov oko postizanja visokih rezultata leži u efikasnijem raspoređivanju energije u svim dimenzijama. Potpuno angažovanje zahteva korišćenje četiri povezana izvora energije: fizičkog, emocionalnog, mentalnog i duhovnog.

Ljudska bića su kompleksni energetski sistemi a potpuno iskorišćavanje energije nije prosto jednodimenzionalno. Da bismo postizali najbolje rezultate , moramo uspešno upravljati svakom od ovih međusobno povezanih dimenzija.

Um i telo su jedno.

Osnovni pokazatelji fizičkog kapaciteta su : snaga, izdržljivost, fleksibilnost i otpornost.

Isto važi i za emocionalnu fleksibilnost koja odražava sposobnost da se slobodno i na odgovarajući način krećemo po širokom spektru emocija, umesto da reagujemo kruto ili odbrambeno.

Mentalna izdržljivost je sposobnost da se održi fokus i koncentracija, dok mentalnu fleksibilnost karakteriše sposobnost kretanja između racionalnog i intuitivnog, kao i prihvatanje različitih mišljenja.

Duhovna snaga se ogleda u predanosti najdubljim vrednostima. Duhovna fleksibilnost se ogleda u toleranciji prema vrednostima i mišljenjima drugačijim od naših, ukoliko te vrednosti i mišljenja ne štete drugima.

Pošto se energetski kapaciteti smanjuju kako prekomernom, tako i nedovoljom upotrebom,moramo uravnotežiti potrošnju energije sa njenim naizmeničnim obnavljanjem.

Da bismo izgradili kapacitete, moramo se naprezati preko naših normalnih granica, vežbajući tako sistematično kao i vrhunski sportisti.

I dok se ovaj fenomen iz domena vežbanja uveliko primenjuje na izgradnji fizičke snage, on je podjenako važan i za izgradnju mišića u svim dimenzijama našeg života- od empatije i strpljenja preko koncetracije i kreativnosti do integriteta i istrajnosti.

Da bismo se izborili sa povećanim zahtevima u našem životu, moramo naučiti da sistematično formiramo i jačamo mišiće kad god naš kapacitet nije dovoljan.

Pozitivni energetski rituali ( ponašanja koja sa vremenom postaju automatska a pokreće ih neka doboka usađena vrednost ) ključ su potpunog angažovanja i održivog učinka.

Kako možemo izgraditi i održati tu multidimenzionalnu energiju koja nam je potrebna ?
Stvaranjem promena koje se sastoje iz 3 koraka Svrha- Istina – Akcija.

1. Prvi korak u procesu promena jeste korak Definiši svrhu. U svetlu našeg ponašanja uslovljenog navikama i našeg instikta da održimo status quo, potrebna nam je inspiracija da bismo napravili promene u životu.
2. Suoči se sa istinom – odgovorite na pitanje: Kako sada trošite energiju? Da biste i sami pokrenuli ovaj proces idite na Web-sajt i ispunite kraću verziju (free profile) upitnika o potpunom angažovanju.
3. Treći korak u procesu promena jeste korak Kreni u akciju, čija je svrha da pokaže kako da premostite jaz između onoga šta ste sada i šta želite da budete. Ovaj korak uključuje izgradnju ličnog plana koji se bazira na pozitivnim energetskim ritualima.

Mi smo ono šta radimo.

Inspirisan knjigom : The power of full engagement by Jim Loer & Tony Schwartz

P.S. Nastaviće se…

Čitajući DoshDosh-a ispratio sam link koji me je uputio na  Persuaders, 90 min. dokumentarni film koji proučava kako kultura marketinga i oglašavanja, utiče ne samo na ono što (uglavnom) Amerikanci kupuju nego i na način na koji su videli sebe i svet.

Divovske korporacije troše milijarde dolara i zapošljavaju vojsku copywritera, konsultanata, lingvista i PR gurua, sve u pokušaju da utiču na ono što prosečni građanin misli.

Njihov krajnji cilj je jednostavan: Spin porukama ubediti, uveriti ljude (potrošače, birače ) i ostvariti planirani strateški cilj – Profitirati. Žele da verujete da to što radite (i trošite) jeste  najbolje za Vas.

Da li su uspeli ?!?

”Ono što potrošači danas žele, sada je emocionalna veza. Oni žele da se povežu s ”tim” što je iza brenda, što je iza obećanja”. Kevin Roberts, CEO of Saatchi and Saatchi Advertising.

The Persuaders

“Ne znam“
Prosto je neverovatno kako se ljudi plaše ovih reči, jer smatraju da će delovati nekompetentno ako ih budu koristili. Treba garantovati dve stvari. Prvo, da ćeš reći ako nešto ne znaš i drugo da ćeš, ako nešto ne znaš, naći nekoga ko zna.

Nesposobnost određenih ljudi da kažu „ne znam“, čak i u najnaivnijim društvenim situacijama, pruža sliku o njihovom poslovnom i ličnom karakteru. Zabavno je gledati takve ljude kako se muče u svojim pokušajima da izblefiraju sagovornika. Oni ne shvataju da time što ne priznaju da nešto ne znaju, oni, u stvari, izazivaju sumnju i prema onom što znaju.

“Potreban mi je pomoć“
Ljudi se plaše da zatraže pomoć, jer smatraju da time pokazuju da su nesposobni da obavljaju određeni posao. Da malo bolje razmisle, shvatili bi da je ceo sistem postavljen da pruža i prima pomoć.

Pretpostavka je svake kompanije ( organizacije) da određene poslove mogu bolje i efikasnije da obave grupe, nego pojedinci. Krajne je kratkovidno i uskogrudno ne tražiti pomoć.

Uz tuđu pomoć lakše se uči, proširuju sopstvena saznanja, veštine i raste vrednost koju ta osoba ima za kompaniju ( društvo). Time pokazujete spremnost za saradnju sa drugima.

Važno je znati kako pružiti pomoć drugima. Ko to ne zna pati od iste paranoje kao i usamljeni rendžer. Ljudi koji nerado dele svoje znanje, svoje kontakte i trgovačke tajne sa ostalim kolegama u firmi neće uspostaviti jak sistem podrške za crne dane.

“Nisam bio u pravu“
Poslovna filozofija kaže da ako ne pravite greške, to samo znači da ne pokušavate dovoljno uporno da obavite neki posao. Smatrajte da stalno morate hodati po ivici da bi ste uspeli u biznisu. Dobri menadzeri znaju kad su pogrešili i ne plaše se da to priznaju.

Oni najnesigurniji u svoje sposobnosti najteže priznaju greške. Ne shvataju da su pravljenje i priznavanje grešaka dve potpune različite stvari. Dugoročan utisak ne ostavlja sama greška, već način kako sa njom postupate.

Ljudi mnogo bolje prolaze i ostavljaju bolji utisak kod svojih kolega( managera) ako odmah priznaju greške i nastave dalje da rade, nego ako gube silno vreme pokušavajući da grešku racionalizuju, prikriju ili prebace na nekog drugog.

Sposobnost da se prizna „nisam bio u pravu“ je osnova za uspeh, jer pročišćava.To pruža mogućnost sposobnim ljudima da nastave sa poslom, da svoje greške ostave iza sebe i krenu napred sa drugim poslovima koji mogu da doprinesu njihovom sledećem, velikom uspehu.

Ljudi ne vole da im se prodaje ali zato vole da kupuju.

Koristeći inspirativnu literaturu ”Mala crvena knjiga prodaje” buy Gitomer pronašao sam interesantnu poslovnu filosofiju koja kaže:

Filozofija podstiče stav.
Stav stvara radnju.
Radnja stvara rezultat.
Rezultat stvara stil života.

Ako nemate filozofiju a imate loš stav, kakvi će biti vaši rezultati?

Da li ste ikada naleteli na nepristojnog prodavca i otišli bez kupovine? Ne samo da ste otišli, već ste ispričali prijateljima i saradnicima tu užasnu priču. Ta osoba nije mogla da ”proda sebe” i zato nije zaključila prodaju koju je mušterija želela da obavi.

Sve počinje sa Vama. Kupci prvo moraju verovati prenosiocu poruke (i on im se mora sviđati) ili poruka nema verodostojnosti.

Kakav je Vaš lični proizvod. Kakav je vas Vi. Možete li ga prodati ili treba poraditi na njemu?

Ko ima jaku volju, zna da u boks meču ne gubi onaj ko padne na pod, već onaj ko ostane da leži. To znači da na čovekov lični uspeh u velikoj meri utiče i njegovo zalaganje.

Prave avanture se nalaze u glavi, a ako nisu u tvojoj glavi, nigde ih nema.

Za većinu nas najveća opasnost nije u tome što sebi postavljamo previsoke ciljeve, koje ne uspevamo da dostignemo, najveća opasnost za većinu nas, je u tome, što imamo suviše skromne ciljeve koje iz dana u dan ostvarujemo, po Mikelanđelu.

Živimo u vremenu u kome će se odigrati promene po obimu jednake promenama u prethodnih nekoliko hiljada godina. Tehnologija je bez sumnje prva na rang listi svega što nam se događa i što će obojiti i najsitnije delove pejsaža koji nas okružuje.

U haotičnom svetu koji nas okružuje izvesna je činjenica da se ljudska priroda, na sreću ili na žalost, veoma sporo menja. Loša stvar je što se sve teže prilagođavamo tokovima koji nas nose i uticajima koji nas pogađaju sa svih strana.

Odluka i istrajnost uz stalno menjanje navika ( prilagodljivost) neminovno vode postavljenom cilju, odnosno motivacionom uspehu.

Budite uvek bolji od prethodnog sebe.

„Menadžer” može biti napisano na Vašoj posetnici, ali liderstvo se pojavljuje u glavama ostalih onog trena kada odluče da Vas slede.  Menadžeri upravljaju na poslu, lideri vode u životu.

Vrlo malo ljudi unutar organizacija su stvarni lideri jer nisu sposobni preuzeti odgovornost sami za sebe. Oni okrivljuju, žale se i kritikuju ostale.

Pravi lider nikada neće projektovati svoje probleme na ostale, niti izgubiti uvid u apsolutnu istinu – 100 odsto je odgovoran za svoje misli/osećanja/dela, bez obzira šta se dogodilo. To je veliki problem većini ljudi jer su jednostavno uslovljeni da veruju „Nisam ja, oni su”. Ovakvo verovanje stvara kulturu žrtve, a pravi lideri nikada ne vide sebe kao žrtvu.

Po Adizesu ne postoji idealan menadžer, samo komplementaran tim koji pokriva sva polja.

Jedan čovek po Adizesu ne može nikako biti dobar u svim kategorijama:

• Efektivnost- usamljeni jahač
• Administrativnost- birokrata
• Preduzetništvo- proaktivnost, odlika kreativaca
• Integrativnost- za ljude koji slušaju tuđa mišljenja

Što je kreativniji, to mu sistematičnost teže pada. Što je opsednutiji učinkom, to manje želi da posao podeli sa saradnicima. Zato, za dobre odluke i za njihovo izvršenje, mora da se stvori komplementaran tim, skup ljudi koji je zajedno dobar u svemu.

I koji će se svakako sukobljavati, što je normalno i poželjno. Ako dvoje ljudi pristaju na sve, jedno od njih je nepotrebno ( ako svi mislimo isto, onda neko ne misli). Ali, da sukobi ne bi bili razarajući, mora postojati međusobno poštovanje.

Ovako je u razvijeno društveno tržišnim (ekonomijama) zemljama. A kako je kod Nas?

Sada se više brinemo kako da izgledamo uspešni spolja, nedovoljno obraćajući pažnju na to šta se dešava iznutra, tj. ko smo i kakvi smo u stvari.

Ličnost je kao krošnja stabla koju prvo vidimo i kojoj se divimo. Karakter ne vidimo odmah, on je skriven, baš kao korenje koje, zapravo, daje snagu za rast i stabilnost. Drvo sa slabim korenjem ne može da poraste niti da bude dugoveko.

Na početku poslovne karijere, kao i na početku života, zavisni smo od drugih: od njihove podrške, mišljenja, odobravanja… Zavisimo od drugoga, vodi nas paradigma (“TI” ili “VI”). Da bismo “odrasli”, bukvalno ili u prenosnom smislu, i postali nezavisni,moramo izvojevati Ličnu pobedu ( Biti svesni da imamo slobodu izbora i da smo odgovorni za to što izaberemo, imamo viziju kuda idemo, sagledavamo ishod pre nego što smo započeli neku aktivnost i stalno smo fokusirani na svoje prioritete, na ono što je bitno) .

Efektivna osoba kaže: “Slobodan sam da biram i sâm sam odgovoran za svoje izbore”, “Ne ‘dešava mi se’”, “Nisam žrtva okolnosti, niti odluka drugih ljudi”,

Proaktivnost- stanje svesti da moramo preuzeti odgovornost za svaku stvar u životu.

Reaktivni, neefektivni ljudi troše svoje vreme, energiju i novac na stvari koje su potpuno van njihove kontrole. Njihov krug brige raste, energija se troši, a krug uticaja se smanjuje. Ovde je uputno citirati Alberta Ajnštajna koji je definisao ludost kao ponavljanje istih stvari iznova, očekujući drugačije rezultate.

Proaktivne osobe se, naprotiv, fokusiraju tamo gde mogu nešto da učine, u krugu uticaja koji sada raste.

Imajte hrabrosti da promenite stvari koje možete i koje bi trebalo da promenite,imajte spokoj da prihvatite stvari koje ne možete da promenite i – mudrost da uočite razliku”.

Fokusirajte se na najbitnije prioritete i izvršite ih!

7 godina istraživanja, 500 intervijua.

Zašto su neki ljudi uspešni?

Da li zato što su pametni? Ili zato što imaju sreće?